Кенсо Танге

Кенсо Танге

Информације
Датум рођења	4. септембар 1913.
Место рођења	Осака (Јапан)
Датум смрти	22. март 2005.
Место смрти	Токио (Јапан)
Дела

Кензо Танге (јап. 丹下健三; Осака, 4. септембар 1913 — Токио, 22. март 2005) је био јапански архитекта, и добитник Прицерове награде 1987. године. Танге је светску славу стекао реконструкцијом Хирошиме, разорене у Другом светском рату. Био је учесник реконструкције земљотресом разореног Скопља.

Шинјаку-ку Токио

Биографија [уреди]

Детињство је провео у граду Имбари на јапанском острву Шикоку. Године 1935. почео је студије архитектуре на универзитету у Токију, а за то се одлучио упознавајући се са архитектуром Ле Корбизјеа. За време рата је почео са студијем урбанизма. Године 1946. постао је ванредан професор на токијском универзитету и основао је „Танге Лабораторију“ На токијском универзитету је радио као професор од 1963. – 1974. године и постао је тражени предавач на универзитетима као Харвард, Јел, Беркли и другим.

Дело [уреди]

У светску историју културе се уписао као архитекта и урбаниста који је радио на опоравку Јапана после Другог светског рата али и као творац незаборавних висећих конструкција за токијску летњу олимпијаду или павиљона „EXPO“ у Осаки. Врло рано је покушавао да комбинује авангардне елементе са јапанском традиционалном архитектуром а у каснијим годинама се окретао ка интернационалном стилу у архитектури.

Његов светски деби је учешће на „Центар мира“ и „Споменик у Хирошими“ 1949. године и од тога доба је стварао многе архитектонске и урбанистичке пројекте у целом свету. Године 1959. докторирао је са радом „Просторне структуре у велеграду“ и овој теми је посветио цели свој живот.- на пример у „Плану за Токио 1960.“ у пројекту градског дела Фијера у Болоњи и новог града за 60.000 људи у Катанији у Италији. Танге је радио и у стилу брутализма и таква је скупштинска зграда у Курашики и телекомуникацијска зграда Јаманаши у Кофу.

Животно дело [уреди]

Животно дело архитекта Кензо Танге је „Олимпијски и спортски ареал“ за токијску олимпијаду. Изградио га је из кривих линија које су произашле из облика конструкције од висећих ланчаних кровова и од спиралних облика одвијајућих се од средишњих носећих армиранобетонских пилона. Као једини архитекта добио је одликовање од олимпијског комитета за свој рад.

Награде [уреди]

Танге је добио многе награде за свој рад као златну медаљу РИБА, АИА француске академије 1987. године, и Прицерову награду – највишу награду за архитектуру. Те исте године је представио и свој даљи пројекат токијске скупштине.

Мото [уреди]

У свим пројектима резонује Тангеов мото: „Архитектура мора имати нешто што човека хвата за срце, но упоредо њене основне форме и простори морају да имају исту логику. Креативни рад је у наше доба јединство технологије и хуманости. Традиција има улогу катализатора који убрзава хемијску реакцију но у коначном резултату се више не може детектовати. Традиција може бити део дела но сама о себи није стваралачка“.