Кети

С Википедије, слободне енциклопедије
Кети
Жене и деца, народ Кети 1914. (фотографија Фритјофа Нансена)
Укупна популација
1.600
Региони са значајном популацијом
 Русија (Краснојарска Покрајина)1.219 (2010)
 Украјина37 (2001)
Језици
кетски, руски
Религија
православље, анимизам, шаманизам
Сродне етничке групе
Југи и остали (изумрли) јенисејски народи;
могући далеки сродници: Навахо, Апачи и остали Дене

Кети су јенисејски народ, староседеоци су Сибира. Говоре кетским језиком који спада у северну групу јенисејских језика.

Кети су мали етно-лингвистички изоловани народ из Краснојарског краја, са средњег и доњег тока реке Јенисеј и притока Поткамена Тунгуска, Јелогуј и Курејка. Јенисејским народима, припадали су и народи Кот, Арин, Југ, Пумпокол, и Асан али су их Хакаси, Евенки и Руси асимиловали. Данас су Кети једини преостали јенисејски народ.[1]

Кети живе у малим раштрканим групама, монголоидног су изгледа, али светлије пути. Лов, риболов и узгој ирваса типични су њиховој култури.

Име[уреди | уреди извор]

Руси су их у 17. веку прозвали Остјацима, што је назив под којим је био обухваћен већи број несродиних сибирских народа. Касније су, да би се направила разлика између њих и других народа познатих под именом Остјаци, названи Јенисејски Остјаци, по реци Јенисеј чији су средњи и доњи ток насељавали.[2] Неколико година након стварања Совјетског Савеза, 1930-их, званично им је промењено име у Кети. Кетски аутоним (име којим сами себе називају) је Кет (у множини је Денг), што значи човек.[1] Кети са река Сим и Кас који су називали себе Југун, 1960-их су признати као посебан народ.

Историја[уреди | уреди извор]

Верује се да су Кети на реку Јенисеј досељени пре око 2.000 година са југа, са неког места које је ближе планинама Западни Сајан, Источни Сајан и Алтај.[3] Први спомен о њима датира из 17. века, када Руси спомињу њихова племена Инбак, Земчак и Богден. Почетком 17. века кетска земља улази у састав Руског царства. Козаци из града Мангазеја 1607. на њиховој територији оснивају испоставу за прикупљање пореза, у облику крзна ласица, веверица и видри. Кети су пружили отпор али безуспешно.[1]

Кети, који су били полуномадски народ, су након доласка комуниста на власт у Русији и стварања Совјетског Савеза, почетком 20. века, у време колективизације, насељени у стална насеља.[1]

Кети су 2010. бројали 1.219 људи,[4] а насеља им се (више нису номади) налазе у Туруханском рејону: Келог, Серково, Бакланиха, Горошиха, Пакулиха, Туруханск и Мадујка, и у Евенкијском рејону: Суломај. Кети су као и остали монголоидни народи у Русији полурусификовани, што значи да носе руска имена и презимена. Мада је ово особина свих номада, као што Роми носе имена и презимена већинских народа у државама у којима живе.

Језик[уреди | уреди извор]

Стручњак за кетски језик, Финац М. А. Кастрин, 1858. издаје прву граматику и речник кетског језика, који садржи и нешто материјала о котском језику.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г The Peoples of the Red Book
  2. ^ "Ket: Bibliographical guide". Institute of Linguistics (Russian Academy of Sciences) & Kazuto Matsumura (Univ. of Tokyo).
  3. ^ „The Ket and Other Yeniseian Peoples”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2019. г. Приступљено 02. 01. 2017. 
  4. ^ „Резултати пописа 2010. у Русији Национални састав становништва” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 02. 01. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кети на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кети&oldid=26898714”