Киви (воће)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Киви
Плод кивија
Плод кивија
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Ericales
породица: Actinidiaceae
род: Actinidia
врста: A. deliciosa
Биномијална номенклатура
Actinidia deliciosa
C.F.Liang.& A.R.Ferguson.
Екологија таксона
Киви
Нутритивна вредност у 100 g
Енергија 60 kcal   260 kJ
Угљени хидрати     14.66 g
- Шећер  8.99 g
- Биљна влакна  3.0 g  
Масти 0.52 g
Протеини 1.14 g
Вода g
Тиамин (Вит. B1)  0.027 mg   2%
Рибофлавин (Вит. B2)  0.025 mg   2%
Ниацин (Вит. B3)  0.341 mg   2%
Пантотенска киселина (B5)  .068 mg  1%
Витамин B6  0.63 mg 48%
Калцијум  34 mg 3%
Гвожђе  0.31 mg 2%
Магнезијум  17 mg 5% 
Фосфор  34 mg 5%
Калијум  312 mg   7%
Со  4 mg 0%
Цинк  0.14 mg 1%
Магнезијум 0.098 mg
Проценти се односе на америчке
препоруке за одрасле.
Извор: USDA база података хранљивих материја

Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користе у исхрани, мада је све ћешћа употреба плода кивија и у козметичкој сврхи.

Име[уреди]

Ово воће је имало дугу традицију пре него што су европљани сазнали за њега. Сходно томе, у својој прапостојбини постоји многобројни друга имена.

На кинеском:

  • Макаки бресква (獼猴桃 Пинјин: míhóu táo): најчешћи назив
  • Макаки крушка (猕猴梨 míhóu lí)
  • Винска крушка (藤梨 téng lí)
  • Сунчана бресква (阳桃 yáng táo), првобитно се употребљавало за киви, мада је све чешћа и употреба за карамболу.
  • Дрво бобића (木子 mù zi)
  • Длакаво жбунасто воће (毛木果 máo mù guǒ)
  • Необично или Чудно воће (奇異果 Пинјин: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): најчешће се употребљује на Тајвану и у Хонг Конгу.

Карактеристике[уреди]

Природна станишта Кивија су брежуљкасти простори Кине, Јапана и Сибира, где расте не висини између 600 и 2000 m надморске висине.

Листови кивија су дугуљасти овалног и кружног облика. Доминирају величине између 7.5 и 12.5 cm. Листови старијих биљака су тамнозелене боје, док су код млаћих стабљика зеленији са црвеним тоновима.

Цветови кивија су жуте и беле боје. Двополни су што значи да на једној јединци могу да се нађу и мушки и женски цветови, што доприноси бољем и бржем размножавању. Најчешће се ради о цвету са 5-8 латица. Дрво цвета током новембра Киви је карактеристичног ароматичног мириса.

Плод кивија употребљава се у исхрани као воће, мада захваљујући савременој технологији и новим научним открићима његова употреба је све већа и у козметичкој индустрији. Поред свежег плода, користи се и за припрему посластица.

Узгајање[уреди]

Десет највећих произвођача кивија у 2005.
(милиона тона)
Застава Италије Италија 0.48
Застава Новог Зеланда Нови Зеланд 0.28
Flag of the Democratic Republic of the Congo ДР Конго 0.15
Застава Француске Француска 0.08
Застава Грчке Грчка 0.04
Застава Јапана Јапан 0.04
Застава Ирана Иран 0.02
Застава Сједињених Америчких Држава САД 0.02
Застава Канаде Канада 0.01
Застава Камбоџе Камбоџа 0.01
Светски принос 1.14
Извори:
УН Организација за храну и пољопривреду (FAO)
[1]
плантаже кивија на Новом Зеланду.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Киви (воће)