Киви (воће)

Киви
	; Плод кивија
Систематика
царство:	Plantae;
раздео:	Magnoliophyta;
класа:	Magnoliopsida;
ред:	Ericales;
породица:	Actinidiaceae;
род:	Actinidia;
врста:	A. deliciosa;
Биномијална номенклатура
	Actinidia deliciosa; C.F.Liang.& A.R.Ferguson.
Екологија таксона
	Портал Биологија

Киви
Нутритивна вредност у 100 g

Енергија 60 kcal 260 kJ

Угљени хидрати	14.66 g
- Шећер 8.99 g
- Биљна влакна 3.0 g
Масти	0.52 g
Протеини	1.14 g
Вода	g
Тиамин (Вит. B1) 0.027 mg	2%
Рибофлавин (Вит. B2) 0.025 mg	2%
Ниацин (Вит. B3) 0.341 mg	2%
Пантотенска киселина (B5) .068 mg	1%
Витамин B6 0.63 mg	48%
Калцијум 34 mg	3%
Гвожђе 0.31 mg	2%
Магнезијум 17 mg	5%
Фосфор 34 mg	5%
Со 4 mg	0%
Цинк 0.14 mg	1%
Магнезијум 0.098 mg

Percentages are relative to US
recommendations for adults.
Source: USDA Nutrient database

Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користе у исхрани, мада је све ћешћа употреба плода кивија и у козметичкој сврхи.

Име[уреди]

Ово воће је имало дугу традицију пре него што су европљани сазнали за њега. Сходно томе, у својој прапостојбини постоји многобројни друга имена.

На кинеском:

Макаки бресква (獼猴桃 Пинјин: míhóu táo): најчешћи назив
Макаки крушка (猕猴梨 míhóu lí)
Винска крушка (藤梨 téng lí)
Сунчана бресква (阳桃 yáng táo), првобитно се употребљавало за киви, мада је све чешћа и употреба за карамболу.
Дрво бобића (木子 mù zi)
Длакаво жбунасто воће (毛木果 máo mù guǒ)
Необично или Чудно воће (奇異果 Пинјин: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): најчешће се употребљује на Тајвану и у Хонг Конгу.

Карактеристике[уреди]

Природна станишта Кивија су брежуљкасти простори Кине, Јапана и Сибира, где расте не висини између 600 и 2000 m надморске висине.

Листови кивија су дугуљасти овалног и кружног облика. Доминирају величине између 7.5 и 12.5 cm. Листови старијих биљака су тамнозелене боје, док су код млаћих стабљика зеленији са црвеним тоновима.

Цветови кивија су жуте и беле боје. Двополни су што значи да на једној јединци могу да се нађу и мушки и женски цветови, што доприноси бољем и бржем размножавању. Најчешће се ради о цвету са 5-8 латица. Дрво цвета током новембра Киви је карактеристичног ароматичног мириса.

Плод кивија употребљава се у исхрани као воће, мада захваљујући савременој технологији и новим научним открићима његова употреба је све већа и у козметичкој индустрији. Поред свежег плода, користи се и за припрему посластица.

Узгајање[уреди]

Десет највећих произвођача кивија у 2005.
(милиона тона)
Италија	0.48
Нови Зеланд	0.28
ДР Конго	0.15
Француска	0.08
Грчка	0.04
Јапан	0.04
Иран	0.02
САД	0.02
Канада	0.01
Камбоџа	0.01
Светски принос	1.14
Извори: УН Организација за храну и пољопривреду (FAO)[1]