Кизил (ријека)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кизил
Taybi Ovasi Kızılırmak.jpg
Основне карактеристике
Дужина 1.350 км
Слив Црноморски
Водоток
Извор Источна Анадолија, Турска
Висина извора 2.000 м
Ушће Црно море
Географске карактеристике
Земље слива Турска
Регије {{{регије}}}
Покрајине {{{покрајине}}}
Републике {{{републике}}}
Turkey-kizilirmak.svg

Кизил (тур. Кıзıлıрмак, „Црвена ријека"; грч. Άλυς, ријека Халус) је најдужа ријека у Турској. Представља извор енергије за хидроелектране и не користи се за пловидбу.

Историја[уреди]

Хетити су ову ријеку називали Марасантиј. Представљала је границу земље Хати, средишта Хетитског царства. У класичној антици је представљала границу Мале и остатка Азије. Позната је као мјесто на коме су се одвијала Битка Помрачења 28. маја 585. п. н. е.,[a] Служила је као граница Лидије и Медије све док је лидијски краљ Крез прешао како би напао Кира Великог године 547. п. н. е. Након тога је поражен, па се Персија проширила до Егејског мора.

Напомене[уреди]

  1. ^ Кроз историју се та битка називала битком на Halysu; име Битка Помрчине је добила касније као прва битка која се може датирати са сигурношћу с обзиром да ју је прекинуло помрачење које се може астрономски одредити.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кизил (ријека)