Кизил (ријека)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кизил
Taybi Ovasi Kızılırmak.jpg
Основне карактеристике
Дужина 1.355 км
Слив Црноморски
Водоток
Извор Источна Анадолија, Турска
Ушће Црно море
Географске карактеристике
Земље слива Турска
Регије {{{регије}}}
Покрајине {{{покрајине}}}
Републике {{{републике}}}
Turkey-kizilirmak.svg

Кизил (тур. Кıзıлıрмак, „Црвена ријека"; грч. Άλυς, ријека Халус) је најдужа ријека у Турској. Представља извор енергије за хидроелектране и не користи се за пловидбу.

Историја[уреди]

Хетити су ову ријеку називали Марасантиј. Представљала је границу земље Хати, средишта Хетитског царства. У класичној антици је представљала границу Мале и остатка Азије. Позната је као мјесто на коме су се одвијала Битка Помрачења 28. маја 585. п. н. е.,[a] Служила је као граница Лидије и Медије све док је лидијски краљ Крез прешао како би напао Кира Великог године 547. п. н. е. Након тога је поражен, па се Персија проширила до Егејског мора.

Напомене[уреди]

  1. ^ Кроз историју се та битка називала битком на Halysu; име Битка Помрчине је добила касније као прва битка која се може датирати са сигурношћу с обзиром да ју је прекинуло помрачење које се може астрономски одредити.


Спољашње везе[уреди]