Кизил (ријека)
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Кизил | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Дужина | 1.350 km |
| Извор | Источна Анадолија, Турска |
| Висина извора | 2.000 m |
| Ушће | Црно море |
| Регије | {{{регије}}} |
| Покрајине | {{{покрајине}}} |
| Републике | {{{републике}}} |
| Земље слива | Турска |
| Слив | Црноморски |
Кизил (тур. Кıзıлıрмак, „Црвена ријека"; грч. Άλυς, ријека Халус) је најдужа ријека у Турској. Представља извор енергије за хидроелектране и не користи се за пловидбу.
Историја [уреди]
 |
Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако их умете транскрибовати, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена у изворном облику. |
Хетити су ову ријеку називали Марасантиј. Представљала је границу земље Хати, средишта Хетитског царства. У класичној антици је представљала границу Мале и остатка Азије. Позната је као мјесто на коме су се одвијала Битка Помрачења 28. маја 585. п. н. е.,[a] Служила је као граница Лидије и Медије све док је лидијски краљ Крез прешао како би напао Кира Великог године 547. п. н. е. Након тога је поражен, па се Персија проширила до Егејског мора.
Напомене [уреди]
- ^ Кроз историју се та битка називала битком на Halysu; име Битка Помрчине је добила касније као прва битка која се може датирати са сигурношћу с обзиром да ју је прекинуло помрачење које се може астрономски одредити.
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кизил (ријека)
