Кикинда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кикинда

Трг српских добровољаца у Кикинди
Трг српских добровољаца у Кикинди

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Кикинда
Становништво
Становништво (2011) 38065
Густина становништва 222 ст/km²
Положај
Координате 45°49′28″N 20°27′33″E / 45.8245, 20.459166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 73 m
Површина 189,0 km²
Кикинда на мапи Србије
{{{alt}}}
Кикинда
Кикинда на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23300
23301
23302
23303
23304
23306
23307
23308
23309
23310
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI


Координате: 45° 49′ 28" СГШ, 20° 27′ 33" ИГД

Кикинда је градско насеље и седиште општине Кикинда. Административни је центар Севернобанатског округа. Према попису из 2011. у Кикинди је било 38065 становника.

Називи[уреди]

До краја Другог светског рата град се звао Велика Кикинда. Кикинда је позната по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, рум. Chichinda Mare. Први запис са називом Кикинда потиче из 15. века и то у облику „Kökényd“. Етимолошко значење назива није до краја објашњено. Најчешћа се назив повезује са мађарском речи „kökény“ (трњина) и старим словенским кореном „кик“ (глава).

Географија[уреди]

У северном делу Баната, у непосредној близини српско-румунске границе, простире се велика општина Кикинда, средиште економског и друштвеног живота овог дела Војводине. У општини су насељена места: Мокрин, Иђош, Башаид, Бикач, Банатска Топола, Руско Село, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Наково и Сајан. Надморска висина тла је 73 метра. Кикинда је удаљена од Београда 127, а од Новог Сада 110 километара. Град се, као и већи део општине, налази на Банатској лесној тераси. До половине 19. века, град је имао речицу, Галацку, огранак Мориша. Након великих поплава 1857. године, ток Галацке је одсечен од Мориша и претворен је у канал за прикупљање сувишне кишнице.

Историја[уреди]

По археолошким налазима, на месту Кикинде била су стара насеља, а 1423. године, као добро Угарских краљева, спомиње се место Нађ Кекењ.

Насељавање[уреди]

Између 1750. и 1753. године Срби насељавају подручје у долини речице Галацке (огранак Мориша). Био је то први талас насељавања. Други талас десио се крајем 18. и почетком 19. века, када је ово подручје захватио талас сеоба Немаца, Мађара, Јевреја и Француза. У време најезде Турака и Кикинда је, као и цела Војводина, била уточиште прогнаном становништву.[1]

Великокикиндски диштрикт[уреди]

1774. царица Марија Терезија оснива великокикиндски диштрикт (феудална управна јединица). Кикинда постаје средиште диштрикта у којем је било још девет насеља. Овај догађај пресудан је за историју Кикинде, јер тада почиње њен успон захваљујући привилегијама у области економије, судства и политике. Повеља о формирању диштрикта чува се у кикиндском Архиву. Диштрикт је укинут 1876. године.

Крај 19. и почетак 20. века[уреди]

1893. добија статус слободног краљевског града. До почетка Првог светског рата, град пролази кроз период успона и развоја у привредном, културном, економском, друштвеном и урбаном смислу. Управо у овом периоду формирано је градско језгро којим се и данас Кикинда поноси. Улице добијају називе, а куће се граде плански, у улицама које се секу под правим углом. Између два светска рата град је био у неповољном положају с обзиром на две границе у залеђу и у том периоду долази до стагнације и пада развоја.[2]

Савремена историја[уреди]

У народноослободилачком рату, 1941. године у овом крају организује се оружани отпор у коме дејствују Кикиндски, Мокрински и Драгутиновачки партизански одреди. Након завршетка рата, у социјалистичкој Југославији, током 70-их и 80-их година 20. века, Кикинда доживљава велики привредни, економски, културни и друштвени напредак.

Култура[уреди]

Градско језгро Кикинде представља просторну културно-историјску целину која је настала између 1750. и 1754. године. Зграде које су обухваћене овом целином настале су највећим делом у другој половини 19. века и у годинама до Првог светског рата.[3] Православна црква у Кикинди са радовима Теодора Илићa Чешљара и једина сувача на територији Србије, споменици су културе највишег ранга и сврстани су у категорију непокретних културних добара од изузетног значаја. Зграда Великокикиндског Диштрикта и Богомоља „Водица“ у Кикинди споменици су културе од великог значаја. На листама споменика културе налазе се и кућа у улици Пере Сегединца и Амбар од плетера у Немањиној улици.[4] На градском тргу могу се видети споменици борцима Кикиндског партизанског одреда, споменик песнику револуционару Јовану Поповићу (рад Александра Зарина), споменик интернирцима (рад Слободана Којића) и друга спомен-обележја из прошлости.

Неколико књига о архитектонском наслеђу Кикинде, као и велики број чланака у стручним часописима објавила је Бисерка Илијашев.[5]

Институције културе[уреди]

Народни музеј Кикинда саграђен 1839. године смештен је на градском тргу. Зграда је првобитно била градска курија и седиште Великокикиндског диштрикта, све до његовог укидања 1876. године. 1946. основани су Народни музеј Кикинда и Архив Кикинде и смештени у овој згради. Музеј располаже бројним предметима сврстаним у четири категорије: археолошка, историјска, етнолошка и природњачка. Од недавно, у власништву музеја је и скелет мамута, откривен 1996. године на глинокопу фабрике Тоза Марковић.[6]

Народна библиотека Јован Поповић, основана 1845. године под називом Читаоница Србска. 1952. године назив је промењен у Народна библиотека Јован Поповић, у част чувеног кикиндског песника. Поред издавања књига, библиотека организује књижевне скупове, промоције књига, семинаре, предавања, изложбе, а има и издавачку делатност.[7]

Иако је Народно позориште у Кикинди основано 1950. године, Кикинда има дугу позоришну традицију. Први позоришни комад изведен је 1796. године на немачком језику. Прва представа на српском језику, одиграна је 1834. Позориште је веома популарно међу Кикинђанима и током целе године приказује представе, па и лети, када се позорница сели у башту Позоришта.[8]

Културни центар Кикинда основан је 1985. године, али под називом Дом омладине и пионира Младост и под овим називом је радио све до 2009. године, када је назив промењен у Културни центар Кикинда. Центар припрема и реализује читав низ садржаја културне, забавне и едукативне природе - од манифестација за децу попут „Змајевих дечјих игара“ и „Поздрава пролећу“, до интернационалног музичког феситвала „Refuse/Resist“ и филмског фестивала „Low Budget“.

Културне манифестације[уреди]

Дани лудаје су годишња манифестација која се одржава средином октобра и то од 1986. године. Сваке године, људи из региона се скупљају и учествују у такмичењу у тежини и дужини лудаје. Сам назив лудаја, специфичан је за Кикинду, док је у Србији позната и под називом бундева. Кикинда је током историје имала посебан однос према овој биљци, јер је локално становништво имало обичај да каже ''Кад се попнеш на лудају, видиш целу Кикинду''. На овај начин, указивало се на чињеницу да је територија на којој се налази град равна. Лала (староседелац у овом крају) који стоји на лудаји, обучен у традиционалну ношњу, са рукама изнад очију да би заклонио сунчеве зраке и боље видео у даљину, постао је симбол овог краја. 1986. године основана је манифестација локалног карактера – Дани лудаје. Манифестација је убрзо привукла љубитеље лудаје и тикве из целе земље. Тродневна догађања обухватају и стручна предавања за узгајиваче тикви и лудаја, такмичења у припремању јела од лудаје и тикве, маскенбал за децу, прављење скулптура од лудаја, различите концерте и изложбе. Манифестација све више добија на значају и популарности, па нису ретки ни туристи из Румуније, Мађарске и држава некадашњих република Југославије. Најтежа лудаја измерена је 2014. године и тежила је 507 кг, док је најдужа достигла 283 цм дужине.[9] [10]

Двориште атељеа TERRA

Почев од 1982. године, 6 до 8 реномираних вајара позива се у Кикинду на Интернационални симпозијум скулптуре великог формата у теракоти (TERRA). Симпозијум се одржава током јула месеца у некадашњем погону фабрике грађевинског материјала Тоза Марковић. То је објекат старе индустријске архитектуре саграђен на самом крају 19. века. Током свих ових година TERRA је била домаћин вајарима из свих крајева света који стварају у јединственом и мирном амбијенту овог атељеа. Све скулптуре раде се у теракоти, а неке су биле изложене на Бијеналеу у Венецији. У току су планови да Симпозијум добије и свој музеј.[11]

Културно-уметничка друштва[уреди]

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ окупља велики број Кикинђана свих старосних категорија кроз разноврсне секције. Основано је 1876. године. Осим организовања рада хорских и фолклорних секција, „Гусле“ се баве и организацијом концерата, фестивала (Фенок - међународни фестивал народних оркестара), студија, истраживања, израдом ношњи и издавачком делатношћу.[12]

Културно-уметничко друштво „Еђшег“ основано је 1945. године. При културно уметничком друштву раде глумачка и фолклорна секција. Друштво негује језик, обичаје и традицију мађарске националне заједнице.

Културно-уметничко друштво „Сунчана јесен“ ради у оквиру Општинског удружења пензионера. У овом друштву су активне четири секције: хорска, фолклорна, солистичка и групе певача.

У граду постоји и мешовити хор „Корнелије Станковић“.

Привреда[уреди]

Територија општине Кикинда веома је богата налазиштима нафте и гаса. Још један значајан природни ресурс је глина високог квалитета. Управо стога, у граду су најразвијеније: металска индустрија, индустрија грађевинског материјала, нафтна и хемијска индустрија. Плодно земљиште још је један природни ресурс који је условио развој прехрамбене и прерађивачке индустрије. Водеће фирме у металној индустрији, Ливница Кикинда (чланица групе Цимос Копар) и Ле Белиер Кикинда, потекле су од некадашњег кикиндског гиганта, Ливнице железа и темпера Кикинда. Око 40% српске производње нафте и гаса реализује се на подручју НИС-овог погона Северни Банат. Некада ослонци кикиндске привреде Индустрија грађевинског материјала Тоза Марковић и Метанолско сирћетни комбинат (МСК), постоје и данас, али послују у знатно мањем обиму. Најзначајније фирме у области прехрамбене индустрије су Банини, Прима продукт, Кикиндски млин, Мокрин млек, Атлер фонтана, Гриндекс. Од трговинских фирми, присутне су Ангропромет, Про Медиа, Бас компјутерс. [13]

У граду постоји центар за рекреацију [14], а у околини града налазе се ловишта и риболовна подручја на каналу ДТД.

Образовне установе[уреди]

У граду ради осам основних школа[15]

  • ОШ Ђура Јакшић
  • ОШ Фејеш Клара
  • ОШ Јован Поповић
  • ОШ Свети Сава
  • ОШ Жарко Зрењанин
  • ОШ Вук Караџић
  • Специјална ОШ 6. октобар
  • Основна музичка школа Слободан Малбашки

У две основне школе (ОШ Фејеш Клара и ОШ Свети Сава), настава се, поред српског одвија и на мађарском језику.

Средње школе

У граду ради и Виша школа за образовање васпитача и Предшколска установа Драгољуб Удицки.

Демографија[уреди]

Види још: Демографска историја Кикинде.

У насељу Кикинда живи 33901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,2 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 28743 [16]
1953. 29635
1961. 34127
1971. 37691
1981. 41797
1991. 43051 42745
2002. 42675 41935
Етнички састав према попису из 2002.[17]
Срби
  
31.317 74,67%
Мађари
  
5.290 12,61%
Југословени
  
1.355 3,23%
Роми
  
841 2,00%
Хрвати
  
168 0,40%
Црногорци
  
130 0,31%
Македонци
  
106 0,25%
Румуни
  
102 0,24%
Муслимани
  
65 0,15%
Немци
  
52 0,12%
Албанци
  
47 0,11%
Словаци
  
42 0,10%
Словенци
  
28 0,06%
Руси
  
18 0,04%
Украјинци
  
17 0,04%
Русини
  
14 0,03%
Бугари
  
14 0,03%
Чеси
  
13 0,03%
Буњевци
  
6 0,01%
Бошњаци
  
1 0,00%
непознато
  
196 0,46%
Градска кућа у Кикинди
Позориште у Кикинди
Железничка станица у Кикинди
Месне заједнице Кикинде

Познате личности[уреди]

Познате личности рођене у Кикинди и кикиндској општини су:

Део свог животног века у Кикинди провели су:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Бисерка Илијашев - Историја Кикинде
  2. ^ Кикинда на локалном информативном сервису Civilion
  3. ^ Заштићено градско језгро
  4. ^ Списак споменика културе у Војводини
  5. ^ Бисерка Илијашев, архитекта
  6. ^ Званична презентација Народног музеја Кикинда
  7. ^ Званична презентација Народне библиотеке Јован Поповић
  8. ^ Званична презентација Народног позоришта у Кикинди
  9. ^ Рекорд у тежини и дужини лудаје
  10. ^ Дани лудаје
  11. ^ TERRA - званична презентација
  12. ^ Академско друштво за неговање музике Гусле
  13. ^ Привреда Кикинде
  14. ^ Спортски центар Језеро
  15. ^ Списак основних школа
  16. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  17. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  18. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7


Градови побратими[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :