Кикинда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кикинда

Трг српских добровољаца у Кикинди
Трг српских добровољаца у Кикинди

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Кикинда
Становништво
Становништво (2011) 38065
Густина становништва 222 ст/km²
Положај
Координате 45°49′28″N 20°27′33″E / 45.8245, 20.459166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 73 m
Површина 189,0 km²
Кикинда на мапи Србије
{{{alt}}}
Кикинда
Кикинда на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23300
23301
23302
23303
23304
23306
23307
23308
23309
23310
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI


Координате: 45° 49′ 28" СГШ, 20° 27′ 33" ИГД

Кикинда је градско насеље и седиште општине Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 38065 становника.

Називи[уреди]

До краја Другог светског рата град се звао Велика Кикинда. Кикинда је позната по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, рум. Chichinda Mare.

Географија[уреди]

У северном делу Баната, у непосредној близини српско-румунске границе, простире се велика општина Кикинда, средиште економског и друштвеног живота овог дела Војводине. У општини су насељена места: Мокрин, Иђош, Башаид, Бикач, Банатска Топола, Руско Село, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Наково и Сајан.

Историја[уреди]

По археолошким налазима, на месту Кикинде била су стара насеља, а 1423. године, као добро Угарских краљева, спомиње се место Нађ Кекењ. 1774. царица Марија Терезија оснива великокикиндски дистрикт. Кикинда постаје средиште дистрикта, а 1893. добија статус слободног краљевског града. У народноослободилачком рату, 1941. године у овом крају организује се оружани отпор у коме дејствују Кикиндски, Мокрински и Драгутиновачки партизански одреди.

Култура[уреди]

Поред Народног музеја, Историјског архива и других културних институција, у Кикинди има доста историјских споменика: православне цркве у Кикинди и Мокрину с радовима Теодора Илића Чешљара, затим једина сувача на територији Србије (под заштитом), неке грађевине из прве половине 19. века, споменици борцима Кикиндског партизанског одреда, песнику револуционару Јовану Поповићу (рад Александра Зарина) и друга спомен-обележја из прошлости.

Привреда[уреди]

Кикинда има развијену индустрију грађевинског материјала, прехрамбену индустрију (Банини, Кикиндски млин, Пекара, Млекара, ...), ливницу железа и темпера и друго. У граду је привлачан центар за рекреацију, а у околини ловишта и риболовна подручја на каналу ДТД.

Демографија[уреди]

Види још: Демографска историја Кикинде.

У насељу Кикинда живи 33901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,2 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 28743 [1]
1953. 29635
1961. 34127
1971. 37691
1981. 41797
1991. 43051 42745
2002. 42675 41935
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
31.317 74,67%
Мађари
  
5.290 12,61%
Југословени
  
1.355 3,23%
Роми
  
841 2,00%
Хрвати
  
168 0,40%
Црногорци
  
130 0,31%
Македонци
  
106 0,25%
Румуни
  
102 0,24%
Муслимани
  
65 0,15%
Немци
  
52 0,12%
Албанци
  
47 0,11%
Словаци
  
42 0,10%
Словенци
  
28 0,06%
Руси
  
18 0,04%
Украјинци
  
17 0,04%
Русини
  
14 0,03%
Бугари
  
14 0,03%
Чеси
  
13 0,03%
Буњевци
  
6 0,01%
Бошњаци
  
1 0,00%
непознато
  
196 0,46%
Градска кућа у Кикинди
Позориште у Кикинди
Железничка станица у Кикинди
Месне заједнице Кикинде

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7


Градови побратими[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :