Кикинда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кикинда

Трг српских добровољаца у Кикинди
Трг српских добровољаца у Кикинди

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Кикинда
Становништво
Становништво (2011) 38065
Густина становништва 222 ст/km²
Положај
Координате 45°49′28″N 20°27′33″E / 45.8245, 20.459166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 73 m
Површина 189,0 km²
Кикинда на мапи Србије
{{{alt}}}
Кикинда
Кикинда на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23300
23301
23302
23303
23304
23306
23307
23308
23309
23310
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI


Координате: 45° 49′ 28" СГШ, 20° 27′ 33" ИГД

Кикинда је градско насеље и седиште општине Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 38065 становника.

Називи[уреди]

До краја Другог светског рата град се звао Велика Кикинда. Кикинда је позната по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, рум. Chichinda Mare.

Географија[уреди]

У северном делу Баната, у непосредној близини српско-румунске границе, простире се велика општина Кикинда, средиште економског и друштвеног живота овог дела Војводине. У општини су насељена места: Мокрин, Иђош, Башаид, Бикач, Банатска Топола, Руско Село, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Наково и Сајан.

Историја[уреди]

По археолошким налазима, на месту Кикинде била су стара насеља, а 1423. године, као добро Угарских краљева, спомиње се место Нађ Кекењ. 1774. царица Марија Терезија оснива великокикиндски дистрикт. Кикинда постаје средиште дистрикта, а 1893. добија статус слободног краљевског града. У народноослободилачком рату, 1941. године у овом крају организује се оружани отпор у коме дејствују Кикиндски, Мокрински и Драгутиновачки партизански одреди.

Култура[уреди]

Институције културе[уреди]

Народни музеј Кикинда[уреди]

Народни музеј Кикинда саграђен 1839. године смештен је на градском тргу. Зграда је првобитно била градска курија и седиште Великокикиндског диштрикта, све до његовог укидања 1876. године. 1946. основани су Народни музеј Кикинда и Архив Кикинде и смештени у овој згради. Музеј располаже бројним предметима сврстаним у четири категорије: археолошка, историјска, етнолошка и природњачка. Од недавно, у власништву музеја је и скелет мамута, откривен 1996. године на глинокопу фабрике Тоза Марковић.[1]

Народна библиотека Јован Поповић[уреди]

Народна библиотека Јован Поповић, основана 1845. године под називом Читаоница Србска. 1952. године назив је промењен у Народна библиотека Јован Поповић, у част чувеног кикиндског песника. Поред издавања књига, библиотека организује књижевне скупове, промоције књига, семинаре, предавања, изложбе, а има и издавачку делатност.[2]

Народно позориште у Кикинди[уреди]

Иако је Народно позориште у Кикинди основано 1950. године, Кикинда има дугу позоришну традицију. Први позоришни комад изведен је 1796. године на немачком језику. Прва представа на српском језику, одиграна је 1834. Позориште је веома популарно међу Кикинђанима и током целе године приказује представе, па и лети, када се позорница сели у башту Позоришта.[3]

Остало[уреди]

У Кикинди има доста историјских споменика: православна црква у Кикинди и Мокрину с радовима Теодора Илића Чешљара, затим једина сувача на територији Србије (под заштитом), неке грађевине из прве половине 19. века, Богомоља „Водица“ у Кикинди, споменици борцима Кикиндског партизанског одреда, песнику револуционару Јовану Поповићу (рад Александра Зарина) и друга спомен-обележја из прошлости.

Културне манифестације[уреди]

Дани лудаје[уреди]

Дани лудаје су годишња манифестација која се одржава средином октобра и то од 1986. године. Сваке године, људи из региона се скупљају и учествују у такмичењу у тежини и дужини лудаје. Сам назив лудаја, специфичан је за Кикинду, док је у Србији позната и под називом бундева. Кикинда је током историје имала посебан однос према овој биљци, јер је локално становништво имало обичај да каже Кад се попнеш на лудају, видиш целу Кикинду. На овај начин, указивало се на чињеницу да је територија на којој се налази град равна. Лала (староседелац у овом крају) који стоји на лудаји, обучен у традиционалну ношњу, са рукама изнад очију да би заклонио сунчеве зраке и боље видео у даљину, постао је симбол овог краја. Група локалних ентузијаста, основала је 1986. године манифестацију локалног карактера – Дани лудаје. Манифестација је убрзо привукла љубитеље лудаје и тикве из целе земље. Тродневна догађања обухватају и стручна предавања за узгајиваче тикви и лудаја, такмичења у припремању јела од лудаје и тикве, маскенбал за децу, прављење скулптура од лудаја, различите концерте и изложбе. Манифестација све више добија на значају и популарности, па нису ретки ни туристи из Румуније, Мађарске и држава некадашњих република Југославије. Најтежа лудаја измерена на овом догађају тежила је 247 кг, док је најдужа достигла 213 цм дужине.[4]

Интернационални симпозијум скулптуре TERRA[уреди]

Почев од 1982. године, 6 до 8 реномираних вајара позива се у Кикинду на Интернационални симпозијум скулптуре великог формата у теракоти (TERRA). Симпозијум се одржава током јула месеца у некадашњем погону фабрике грађевинског материјала Тоза Марковић. То је објекат старе индустријске архитектуре саграђен на самом крају 19. века. Током свих ових година TERRA је била домаћин вајарима из свих крајева света који стварају у јединственом и мирном амбијенту овог атељеа. Све скулптуре раде се у теракоти, а неке су биле изложене на Бијеналеу у Венецији. У току су планови да Симпозијум добије и свој музеј.[5]

Привреда[уреди]

Кикинда има развијену индустрију грађевинског материјала, прехрамбену индустрију (Банини, Кикиндски млин, Пекара, Млекара, ...), ливницу железа и темпера и друго. У граду је привлачан центар за рекреацију[6], а у околини ловишта и риболовна подручја на каналу ДТД.

Демографија[уреди]

Види још: Демографска историја Кикинде.

У насељу Кикинда живи 33901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,2 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 28743 [7]
1953. 29635
1961. 34127
1971. 37691
1981. 41797
1991. 43051 42745
2002. 42675 41935
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
31.317 74,67%
Мађари
  
5.290 12,61%
Југословени
  
1.355 3,23%
Роми
  
841 2,00%
Хрвати
  
168 0,40%
Црногорци
  
130 0,31%
Македонци
  
106 0,25%
Румуни
  
102 0,24%
Муслимани
  
65 0,15%
Немци
  
52 0,12%
Албанци
  
47 0,11%
Словаци
  
42 0,10%
Словенци
  
28 0,06%
Руси
  
18 0,04%
Украјинци
  
17 0,04%
Русини
  
14 0,03%
Бугари
  
14 0,03%
Чеси
  
13 0,03%
Буњевци
  
6 0,01%
Бошњаци
  
1 0,00%
непознато
  
196 0,46%
Градска кућа у Кикинди
Позориште у Кикинди
Железничка станица у Кикинди
Месне заједнице Кикинде

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Званична презентација Народног музеја Кикинда
  2. ^ Званична презентација Народне библиотеке Јован Поповић
  3. ^ Званична презентација Народног позоришта у Кикинди
  4. ^ Дани лудаје
  5. ^ TERRA - званична презентација
  6. ^ Спортски центар Језеро
  7. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  8. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  9. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7


Градови побратими[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :