Кинески курзив

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кинески курзив[1] или брзопис (трад. кин. 草書, упрошћ. кин. 草书, пинјин. cǎoshū), понекад преведено травнато писмо, стил је кинеске калиграфије. Назив цаошу (cǎoshū) је заправо скраћеница за 草率书 (cǎoshuài shū), што значи „неуредно писмо“. Брзопис се може брже писати од других стилова, али је теже читати. То је често случај да особима које су способне за читање штампаних кинески слова и нађу себе потпуно неписмени када су стављени према овим стилом писања.

Историја[уреди]

Брзопис у Сун Гуотинговој књиги Расправа о калиграфији.

Брзопис је настао у Кини за време периода династије Хан до династије Ђин, у две фазе. Прво, ранији облик рукописног се развио као курзивни начин писања популарног али још незрелог чиновничког писма. Бржи начини писања слова се развио кроз четири механизма: изузимањем део карактера, спајањем потеза заједно, заменом делова са скраћеним облицима (као што би једна црта заменила четири тачкице), и мењањем стил потеза. Ова еволуција се најбоље може видети на постојећим бамбусним и дрвеним цепкима из периода, на којем су се користили помешани рани курзивни и незрели чиновнички ликови. Овај рани облик брзописа, на основи чиновничког писма, сада је зван џангцао (章草, zhāngcǎo), за разлику од савременог брзописа (今草, jīncǎo). Савремен брзописни облик еволвирао је из овог старијег брзописа у Веи Краљевству до династије Јин са утицајем од рукописних и стандардних стилова.

8 различитих курзивних изгледа слова 龍 (змај), из компилације брзописних слова (《草字彙》), писано од Ши Лианг (石梁) из династије Ћинг. Писци су: 1 Сун Гуотинг; 2, 3 Хуај Су; 4 Јен Џенћинг; 5 Џао Менгфу; 6, 7 Џу Џисан; 8 непознат.

Облици[уреди]

Осим zhāngcǎo и „савременог брзописа“, ту је „дивљи брзопис“ (трад. кин. 狂草, пинјин. kuángcǎo, јапански: kyōsō) која је чак и више рукописни и нечитак. Био је развијен од стране Џанг Сјиа и Хуај Суа из Танг династије, и било се звало Диан Џанг Зуи Су (луди Џанг и пијан Су, 颠张醉素).

Брзописи могу се поделити у неповезаном стилу (јапански и упрошћ. кин. 独草, трад. кин. 獨草, пинјин. dúcǎo, ромађи: dokusō) где је свако слово одвојено, и повезани стил (трад. кин. 連綿, упрошћ. кин. 连绵, пинјин. liánmián, јапански: 連綿体, ромађи: renmentai) где је свако слово повезано једно за друго.

Изведена слова[уреди]

Многа слова упрошћеног кинеског писма су моделисане на штампани облик рукописних облика одговарајућих слова (трад. кин. 草書楷化, упрошћ. кин. 草书楷化, пинјин. cǎoshūkǎihuà).

Брзописни облици кинеских слова су порекло јапанског писма хирагана, која се развила из облика рукописног писма man'yōgana. У Јапану, брзопис се сматрао погодним за жене, те се звао женско писмо (女手 onnade?), а чиновнички стил се сматрао погодним за мушкарце, те се звао мушко писмо (男手 otokode?).

Извори[уреди]


Спољашње везе[уреди]