Кинески љускавац

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кинески љускар)

Кинески љускавац
Временски распон: 12.9–0 Ma
средњи Миоцен до данас[1]
кинески љускавац у зоолошком врту у Лајпцигу
костур кинески љускавац изложен у "Музеју остеологије" у Оклахома Ситију
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pholidotamorpha
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Maninae
Род: Manis
Врста:
M. pentadactyla
Биномно име
Manis pentadactyla
Подврсте[4]
  распрострањеност врсте
Синоними
синоними врсте:
  • Manis aurita (Hodgson, 1836)
  • Manis auritus (Hodgson, 1836)
  • Manis brachyura (Erxleben, 1777)
  • Manis dalmani (Sundevall, 1843)
  • Manis dalmanni (Sundevall, 1843)
  • Manis pusilla (Allen, 1906)
  • Phateges bengalensis (Fitzinger, 1872)
  • Pholidotus assamensis (Fitzinger, 1872)
  • Pholidotus kreyenbergi (Matschie, 1907)
синоними подврсте:
  • M. p. aurita:
    • Manis aurita (Hodgson, 1836)
    • Manis auritus (Hodgson, 1836)
    • Manis dalmani (Sundevall, 1843)
    • Manis dalmanni (Sundevall, 1843)
    • Phateges bengalensis (Fitzinger, 1872)
    • Pholidotus assamensis (Fitzinger, 1872)
    • Pholidotus kreyenbergi (Matschie, 1907)
  • M. p. pentadactyla:
    • Manis brachyura (Erxleben, 1777)
  • M. p. pusilla:
    • Manis pusilla (Allen, 1906)

Кинески љускавац (лат. Manis pentadactyla, [Манис пентадактила] — „петопрсти љускавац”) је врста љускаваца, из рода Manis унутар потпородице Maninae и породице Manidae, која настањује подручје јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[1][2][3][5]

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Врста: Поријекло назива од: Значење назива:
M. pentadactyla
  • рода љускаваца Manis
  • старогрчке ријечи пенте (стгрч. πέντε), која значи пет
  • и старогрчке ријечи дактилос (стгрч. δάκτυλος), која значи прст
петопрсти љускавац

Опис[уреди | уреди извор]

Кинески љускавац је мали до средње велик сисар са издуженим тјелом и дугим репом. Ова врста је покривена кератинским љускама (пречника 20 до 50 mm), распоређеним у 14 до 18 попречни и 15 до 19 уздужних преклапајући редова по тјелу и 14 до 20 редова дуж репа, заједно са дебелом чекињастом длаком свјетлосмеђе боје између љуски. На цјелом тјелу ове врсте се налази укупно око 520 до 580 љуски, које заједно теже око 573,47 g.[5] Љуске могу бити тамносмеђе, тамне маслинастосмеђе, жутосмеђе или тамносиве боје, а повремено на неким љускама недостаје пигментација. Стомак, унутрашња страна ногу, доња страна врата, њушка и бочне стране лица кинеског љускавца нису покривени љускама, већ су покривени ријетком бјелом длаком.[5]

Мјере: Мужјак: Женка:
Тежина:
  • 2,1 - 8,5 kg
  • 3,5 - 7,6 kg (на Тајвану)
  • 2,2 - 5,7 kg
  • 4 - 6 kg (на Тајвану)
Дужина:
  • Укупна: 596 - 890 mm
  • Реп: 238 - 400 mm
  • Укупна: 598 - 810 mm
  • Реп: 241 - 340 mm

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Кинески љускавац је распрострањен на подручју јужне и Југоисточне Азије (на западу до Непала, на југу до сјеверног Вијетнама, и на сјеверу и истоку до јужне Кине).[2] Ова врста насељава широколисне и мешовите шуме умерених предела, травнате равнице, пољопривривредна земљишта, шуме бамбуса, четинарске шуме, примарне и секундарне тропске шуме и друга шумска подручја до 3000 m надморске висине.[5]

Начин живота[уреди | уреди извор]

Кинески љускавац прави подземне пролазе.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ова врста се сматра угроженом.[2]

Популациони тренд[уреди | уреди извор]

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[2]

Систематика[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]

Врста: Подврста: Распрострањеност:
Manis pentadactyla
(Linnaeus, 1758)[5]
M. p. aurita (Hodgson, 1836)  Бангладеш (сјеверни дио Бангладеша)
 Бутан (јужни дио Бутана)
 Вијетнам (сјеверни дио Вијетнама)
 Индија (савезне државе Асам, Манипур, Мегалаја, Нагаланд и Сиким)
 Кина (јужна Кина)
 Лаос (сјеверни дио Лаоса)
 Мјанмар (сјеверни дио Мјанмара)
   Непал (југ Непала)
 Тајланд (сјеверни дио Тајланда)
M. p. pentadactyla (Linnaeus, 1758)  Република Кина
M. p. pusilla (Allen, 1906)  Кина (острво Хајнан)

Филогенија[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Manis pentadactyla.[1][6][7][8][9]

 Pholidotamorpha 

Palaeanodonta

 Pholidota 

Euromanis

 ? 

Pholidota sp. (BC 16’08)

Eurotamanduidae

 Eupholidota 

Eomanoidea

 Manoidea 

Patriomanidae

 ? 

Necromanis

 Manidae 
 Smutsiinae 

Phatagininae

Smutsiinae (sensu stricto)

 sensu lato 
 ? 

Manidae sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 Maninae 
 Manis 
 Manis pentadactyla 

Manis pentadactyla aurita

Manis pentadactyla pentadactyla

Manis pentadactyla pusilla

 ? 

Manis hungarica

Manis crassicaudata

 ? 

Manis lydekkeri

 ? 

Manis sp. (Scale_H4 & Scale_H8)

 (Paramanis

Manis culionensis

Manis javanica

 ? 

Manis palaeojavanica

 sensu stricto 
 (Pholidota sensu lato) 

Временска распрострањенст врсте Manis pentadactyla унутар рода Manis[уреди | уреди извор]

Југоисточноазијски љускавацЛајдекеров љускавацИндијски љускавацМађарски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПлиоценМиоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallian

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  2. ^ а б в г д Challender, D.; Wu, S.; Kaspal, P.; Khatiwada, A.; Ghose, A.; Ching-Min Su, N. & Laxmi Suwal, T. (2019). Manis pentadactyla (errata version published in 2020)”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12764A168392151. Приступљено 27. 3. 2020. 
  3. ^ а б Linnæus, C. (1758). Manis pentadactyla. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (Decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 36. 
  4. ^ Schlitter, D. A. (2005). „Species Manis (Manis) pentadactyla. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  5. ^ а б в г д Wu, Shibao; Ching-Min Sun, Nick; Zhang, Fuhua; Yu, Yishuang; Ades, Gary; Laxmi Suwal, Tulshi; Jiang, Zhigang (2020), „Chapter 4 - Chinese pangolin, Manis pentadactyla (Linnaeus, 1758)”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 49—70, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00004-6 
  6. ^ Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  7. ^ Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  8. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040. 
  9. ^ du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056Слободан приступ. PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5Слободан приступ. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]