Кинеско-вијетнамски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кинеско-вијетнамски рат
Део
[[Слика:|300п|Кинеска инвазија на Вијетнам]]
Кинеска инвазија на Вијетнам
Време: 17. фебруар16. март 1979.
Локација: кинеско-вијетнамска граница
Узрок рата: инвазија Вијетнама на Демократску Кампућију
Резултат: обе стране прогласиле победу; повлачење Кинеске армије из Вијетнама, наставак вијетнамског присуства у Камбоџи
Промене у територији:
Сукобљене стране
Кина
Кина
Вијетнам
Вијетнам
Заповедници
Кина Денг Сјаопинг
Кина Јанг Дечи
Кина Шу Шиџоу
Вијетнам Ле Дуан
Вијетнам Фам Ван Донг
Вијетнам Ван Тиен Дунг
Јачина
200.000 (касније број нарастао на 400.000)[1] 70.000 – 100.000[2]
Губици
Западни извори: 26.000 погинулих војника, 37.000 рањених и 420 уништених тенкова[3]
Кинеске тврдње: 6.954 погинулих, 14.800 рањених[4]
Западни извори: 30.000 убијених војника, 32.000 рањених и 185 уништених тенкова
Вијетнамске тврдње: 10.000 убијених цивила, о војсци нема података[5]
{{{подаци}}}

Кинеско-вијетнамски рат, познат и под именом Трећи индокинески рат, био је кратак оружани погранични сукоб између Народне Републике Кине и Социјалистичке Републике Вијетнам. Рат је започео 17. фебруара, а завршио 16. марта 1979. године.

Историја[уреди]

Антивијетнамски расположени режим Пола Пота у Демократској Кампућији и све већи број изблеглица из Кампућије натерао је Вијетнам да реагује инвазијом на суседну земљу децембра 1978. године. Пошто су Црвени Кмери били прокинески оријентисани, Кина је 17. фебруара покренула осветнички напад на северну границу Вијетнама.

Вијетнамску границу прешло је укупно 200.000 припадника кинеске Народноослободилачке армије.[6] У року од десет дана, Кинези су заузели више провинцијских градова на северу и напредовали према главном граду Ханоју.[7] Кинеска армија заузела је градове Као Банг, 2. марта, и Ланг Сон, 4. марта, али је успорила напредовање због слабо организованих опскрбних линија. Наредног дана, Пекинг је објавио прекид напредовања према унутрашњост Вијетнама, пошто су били наишли на жесток отпор добро истрениране вијетнамске армије, опремљене америчким оружјем преосталим из Вијетнамског рата.

Кинези су се повукли из Вијетнама до 16. марта 1979., оставивши за собом 500 километара уништене земље.[4] Иако су кинески губици били већи од вијетнамских, кинеско вођство је закључило да је постигло свој циљ, односно смањило одбрамбену моћ Вијетнама и показало Совјетском Савезу да није у стању заштитити своје савезнике када им је то потребно.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Zygmunt Czarnotta and Zbigniew Moszumański, Altair Publishing, Warszawa 1995. ISBN 978-83-86217-16-8.
  2. ^ King V. Chen(1987):China's War With Việt Nam, 1979. Hoover Institution Press, Stanford University, pp. 103
  3. ^ King V. Chen(1987):China's War With Việt Nam, 1979. Hoover Institution Press, Stanford University, pp. 114
  4. ^ а б 《对越自卫反击作战工作总结》Work summary on counter strike (1979–1987) published by The rear services of Chinese Kunming Military Region http://mil.chinaiiss.org/content/2008-10-6/619729_2.shtml
  5. ^ Zhang Xiaoming, (actually are thought to have been 200,000 with 400 – 550 tanks)"China's 1979 War with Vietnam: A Reassessment", China Quarterly, Issue no. 184 (December 2005), pp. 851–874. Zhang writes that: "Existing scholarship tends towards an estimate of as many as 25,000 PLA killed in action and another 37,000 wounded. Recently available Chinese sources categorize the PLA’s losses as 20000 dead and some 15,000 injured, giving a total of 35000 casualties from an invasion force of 200,000."
  6. ^ ChinaDefense.com – The Political History of Sino-Vietnamese War of 1979, and the Chinese Concept of Active Defense, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. ^ Thu-Huong, pp. 139-140

Литература[уреди]

  • Thu-Huong, Nguyen (1992). Khmer Viet Relations and the Third Indochina Conflict. Jefferson: McFarland.