Кипровина

Из Википедије, слободне енциклопедије
кипровина
Epilobe feuilles etroites 01.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Myrtales
породица: Onagraceae
род: Epilobium
врста: E. angustifolium
Биномијална номенклатура
Epilobium angustifolium
L.
Екологија таксона

Кипровина, врбица, врбовица (лат. Epilobium anguistifolium) је биљка из породице пупољки (Onagraceae).

  • Порекло научног имена:

- рода од грчког epi = на и lobium= љуска, махуна (зато што се на плоду задржава цветни омотач);

- врсте од лат. angustus= узан и folium=лист (усколистан).

  • Синоними:

- Chamaenerion angustifolium (L.) Scop.

- Epilobium spicatum Lam.

Опис биљке[уреди]

Стабло је неразгранато, голо и усправно, а при врху црвенкасте боје. На њему су спирално распоређени ланцеласти листови на кратким дршкама или седећи, дужине 10 - 15 cm, а ширине 1 - 2 cm (највише до 4 cm). Цветови су сакупљени у дугачке гроздасте цвасти. Незнатно су зигоморфни и у пречнику широки 1,5 - 2 cm. Круницу чини 4 објајаста или округла листића различите величине, два горња су већа од доњих. Чашичних листића такође има 4, линеарно-ланцеластог су облика и најчешће су исте дужине као крунични листићи. Плод је уска, четвороугласта чахура дужине 4-8 cm и црвене боје. Отвара се пуцањем на четири дела који се савијају уназад и ослобађају велики број семена са дугачким, белим чуперцима.

Станиште и распрострањеност[уреди]

Расте на шумским чистинама и паљевинама од низина па до субалпијског и алпијског појаса. Воли свежа, хранљива, богата нитратима земљишта. Распрострањена је скоро у целој Азији, Северној Америци и Гренланду, а у Европи северно до Норвешке и Исланда.

Употреба[уреди]

Кипровина, Кипреј, Циперје, Ноћурак, Врболика, Врбова ружица или Свиловина вишегодишња је, преко метар, па и два висока самоникла биљка, с дугим пузећим поданком и врежама. Позната је као копорски чај (по селу Копор, близу данашњег Петрограда у Русији). Садржи флавоноиде, пектин, танин, тритерпенске киселине, слузи и витамине. Адаптогена је. Има антизапаљенске, седативне, експеторантне и регенеративне особине. Изоловано је антитуморско средство ханерол. Употребљава се и као свежа биљка, тако да се од пролећа до јесени може уживати у посебном укусу младих изданака, листова и поданака. Тако се сасвим млади слаткасти пролећни изданци, заједно с ризомом, у априлу и у мају могу приредити као шпаргла. За јело су одлични и сочни врхови младих стабљика и млади киселкасти листови. У неким земљама (раније Русија) листови кипровине су се додавали кинеском чају. Поред тога, врболика се убраја у најважније дивље медоносне биљке: даје веома популарну белу врсту меда.

Припрема чаја: супену кашику иситњених сувих листова прелити са 250 мл кипуће воде, поклопити, оставити да одстоји 30 минута а затим процедити. Дневно пити три пута по шољу чаја, пре главних оброка, са или без додатка меда.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Шилић, Ч: Шумске зељасте биљке, ЗУНС Сарајево и ЗУНС Београд, 1990.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]