Киргиска Совјетска Социјалистичка Република

Из Википедије, слободне енциклопедије
Киргиска Совјетска Социјалистичка Република
Застава Киргиске ССР Грб Киргиске ССР
Застава Грб
Химна
Химна Киргиске ССР
Положај Киргиске ССР
Главни град Фрунзе (данас Бишкек)
Службени језик киргиски и руски језик
Стварање и независност  
 — Оснивање 14. октобра 1924
 — У саставу СССР-а од 14. октобра 1924
 — Независност 31. августа 1991
Површина  
 — укупно 198.500 km² (Седма у СССР)
 — вода (%) 3.6
Становништво  
 — 1989.. 4.257.800 (Десета у СССР)
 — густина 21.4/km² 
Валута Совјетска рубља
Временска зона UTC +5
Интернет домен .su
Позивни број +
Киргиска ССР је одликована:
Leninorder.jpg Орденом Лењина

Киргиска Совјетска Социјалистичка Република (кир., Кыргыз Советтик Социалисттик Республикасы; рус. Киргизская Советская Социалистическая Республика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез.

Историја[уреди]

Установљена је 14. октобра 1924. године као Кара-Киргиска Аутономна Област, у склопу Руске СФСР. Трансформирана је у Киргиску Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику 1. фебруара 1926. године. Киргиска АССР је 5. децембра 1936. године проглашена равноправном совјетском републиком под именом Киргиска Совјетска Социјалистичка Република. Главни град републике био је Фрунзе, 1991. преименован у Бишкек.

Доласком совјетских власти започело је увођење електричне енергије, наводњавање обрадивих површина, индустријализација и описмењавање становништва. Године 1926., проценат писменог киргиског становништва износио је 4.5%, а до 1959. године између 95% и 100%.[1]

Немири 1990. и независност[уреди]

Крајем 1980-их, утицај Горбачовљевих гласности и перестројке узроковао је у Киргиској ССР раст међуетничких тензија. Киргизи су потенцијалну опасност видели у узбечкој мањини, која је чинила 13% становништва републике и живела претежито на југозападу државе у провинцији Ош.

Узбечка десничарска организација, звана Адалат, почела је да подупире старе захтеве упућене Москви да допусти аутономију ошким Узбецима и размисли о припојењу регије Узбечкој ССР. Киргизи су као одговор на то такође формирали организацију, звану „Ош-ајмађи“ (Ош-земља).

Почетком јуна 1990. године, претежно киргиски састав већа града Оша обзнанио је градњу фабрике за производњу памука, чији је део прелазио на парцелу узбечког колхоза. Након овога су избили крвави нереди између две ентичке скупине, који су трајали неколико дана. Процењује се да је у сукобима погинуло око 320 Киргиза и Узбека.[2] Влада је сузбила нереде уводећи војни надзор нар регионом.

Вести о сукобу у Ошу стигле су и до Фрунзеа, где су студентске демонстрације прерасле у масовни митинг. Демонстранти су почели да се окупљају око организације зване Демократски покрет Киргистана, која је захтевала одступање с положаја Абсамата Масалијева, председника републике, члана Политбироа Централног комитета КПСС и секретара Комунистичке партије Киргистана.

Октобра 1990. године, одржани су избори у којима Масалијев није добио потребну већину гласова. Пошто ниједан од три кандидата није освојио потребан број гласова, Врховни совјет је за председника изабрао Аскара Акајева.

Након избијања државног удара против Горбачова у Москви, Акајев и Врховни совјет су 30. августа 1991. године Киргистан прогласили неовисном републиком.

Функционери Киргиске ССР[уреди]

Председници[уреди]

Статуа Лењина у Ошу
Споменик совјетском бомбардеру типа II-28 у Томоку

Премијери[уреди]

Извори[уреди]

Види још[уреди]