Кирил Владимирович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кирил Владимирович

Кирил Владимирович
Кирил Владимирович

Датум рођења 30. септембар 1876.
Место рођења Царско Село (Руска Империја)
Датум смрти 12. октобар 1938.
Место смрти Париз (Француска)
Порекло
Отац Владимир Александрович
Породица

Кирил Владимирович[a] (рус. Кирилл Владимирович; Царско Село, Руска Империја, 30. септембар 1876Париз, Француска, 12. октобар 1938) био је најстарији син великог кнеза Владимира Александровича, трећег сина императора Александра II Николајевича. Био је рођак императора Николаја II Александровича.

Године 1924, у изгнанству, прогласио се за императора сверуског под именом Кирил I.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. септембра 1876. године у браку великог кнеза Владимира Александровича и велике кнегиње Марије Павловне.

Завршио је Поморски кадетски корпус и Николајевску поморску академију. Од 1. јануара 1904. године био је начелник војно-поморског одјела штаба команданта флоте на Тихом океану, вицеадмирала Макарова, с којим се налазио у тренутку његове смрти, 31. марта 1904, када је експлодирао заставни брод Петропавловск. Иако је био тешко повријеђен, велики кнез је остао жив. Касније, за храброст је био награђен Златним оружјем.

Од 1905. до 1909. године био је у породичном сукобу с императором Николајем II Александровичем. Сукоб је настао када се велики кнез Кирил Владимирович оженио без царевог одобрења. Ступио је у брак с Викторијом Мелитом, која је била разведена од рођеног брата руске императорке Александре Фјодоровне, Ернста Лудвига. На крају је брак био признат.

Од 1909. до 1912. године служио је на крстарици Олег, где је 1912. постао командир. Од 1913. године налазио се у гардијској посади, а од 1914, уз почетак Првог свјетског рата, служио је при штабу врховног команданта. Од 1915. године био је командир гардијске посаде.

Револуција и Руски грађански рат[уреди]

Градоначелник Петрограда Александар Балк је тврдио да је још 27. фебруара велики кнез Кирил Владимирович предлагао војном министру, генералу Бељајеву, и команданту Петроградског војног округа, генералу Хабалову, да своју гардијску посаду стави на располагање у борби против побуне. Када његови предлози нису били прихваћени, он је заједно с ујаком, великим кнезом Павлом Александровичем, разрадио план који је предвиђао очување монархије под Николајем II Александровичем, путем посебних уступака умјереном крилу револуционара. Када је апел Привремене владе од 28. фебруара 1917. године потврдио чврстину самодржавља, велики кнез је 1. марта отишао у Тауријски дворац, да би своју гардијску посаду ставио на располагање Државној думи. Истовремено, а заједно са великим кнезом Павлом Александровичем, он је учествовао у припреми нацрта манифеста, који су они жељели да уруче на потпис императору Николају II Александровичу.

С друге стране, према казивању неких савременика, велики кнез Кирил Владимирович је након Фебруарске револуције (1917) прешао на страну револуције.

Дана 8. марта 1917. године Привремена влада је издала наређење за хапшење бившег императора Николаја II Александровича и његове породице. Кирил Владимирович је одмах поднио оставку. Ускоро је он нелегално отишао за Финску, која је тада још била у саставу Руске Империје, гдје се родио његов син Владимир Кирилович, који је након смрти оца наслиједио право на престо и старјешинство у династији Романов.

У периоду Руског грађанског рата (19171922) Кирил Владимирович је тражио могуће начине ка обнови монархије. Ради тога, он се сусрео с генералом Манергејмом, слао је свог представника ка Јуденичу, и водио је преговоре с неким њемачким генералима. Схвативши да је Бијела гарда осуђена на пораз, напустио је идеју оружаног отпора. Ускоро је морао да емигрира у Швајцарску.

Император[уреди]

Након стрељања Николаја II Александровича и његове породице у Јекатеринбургу 1918, а такође и његовог брата Михаила Александровича, Кирил Владимирович је постао најпречи члан династије Романов. Дана 31. августа 1924. године, без обзира што је Совјетски Савез био признат од стране неких држава, он се прогласио за руског императора под именом Кирил I. Та одлука је била оспорена од стране неких чланова династије.

Док се налазио у изгнанству, Кирил Владимирович је помагао незапосленим и руским избјеглицама. Мржњу према совјетском народу је строго осуђивао, и одавао је поштовање народном раду. Писао је: „Промисао Божја, престо владарев, рад народни — управо су то силе које ће привести Русију назад на свјетлије дане. Нема потребе уништавати никакве установе, проузроковани живот, али је неопходно да се окренемо од оних који прљају људску душу.“ Године 1931. говорио је: „Ја сам више пута потврдио, да је моја вјера у руски народ чврста. Ја сам увијек био убијеђен, да ће комунизам постати застарео, а на његовим рушевинама ће устати нове животне снаге народа, које ће узети власт у своје руке... Ове снаге ће повести Русију на пут обнове и направити њену велику будућност. Мој једини задатак је да помогнем да се појаве ове руске народне снаге.“

Кирил Владимирович је преминуо 12. октобра 1938. године у једној клиници у Паризу. Узрок смрти је био болест ногу — посљедица рана које је задобио при потапању брода Петропавловск. Заједно са својом супругом, Викторијом Фјодоровном (рођеном британском, ирском и саксонско-кобуршко-готском принцезом Викторијом Мелитом), био је сахрањен у Кобургу, у Њемачкој, у породичној гробници војвода саксонско-кобуршко-готских. Дана 7. марта 1995. године њихови посмртни остаци су били пренесени у Великокнежевску крипту Петропавловске катедрале у Санкт Петербургу.

Насљедник руског престола и старјешина династије Романов је постао његов син Владимир Кирилович. За разлику од оца, он се није прогласио за императора.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Владимир Александрович
Grand Duke Vladimir Alexandrovich.jpg
22. април 1847. 17. фебруар 1909.
Марија од Мекленбург-Шверина
Maria Pavlovna of Russia.jpg
14. мај 1854. 6. септембар 1920.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Викторија Фјодоровна
Vitoria Melita.JPG
25. новембар 1876. 2. март 1936.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Марија Кириловна
Grand Duchess Maria Kirillovna of Russia.JPG
2. фебруар 1907. 25. октобар 1951. Карл од Лајнингена
Кира Кириловна
Grand Duchess Kira Kirillovna of Russia2.JPG
9. мај 1909. 8. септембар 1967. Лудвиг Фердинанд од Пруске
Владимир Кирилович
Vladimir Cyrillovich, Grand Duke of Russia.JPG
30. август 1917. 21. април 1992. Леонида Георгијевна

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Као законити члан Императорског дома није користио династичко презиме Романов, већ само титулу, име и очество.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]