Кичица
| кичица | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
цела биљка
цветови кичице
|
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Centaurium erythraea Rafn |
||||||||||||||||
| Синоними: | ||||||||||||||||
|
C. umbellatum Gilib. |
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
| Животна форма: H (хемикриптофита) |
||||||||||||||||
Кичица (црвени кантарион, грозничавче) је назив рода скривеносеменица из фамилије линцура (Gentianaceae), као и најпознатије и најраширеније врсте овог рода на територији Србије - Centaurium erythraea[1].
Centaurium erythraea - лековита кичица [уреди]
Једногодишња или двогодишња зељаста биљка са ружичастим цветовима сакупљеним на врху стабљике у штитасте цвасти (у ранијем стручном називу биљке фигурише опис - лат. umbellatus = штитаст). Из природе се сакупљају, а затим користе управо ти вршни делови у време цветања.
Кичица је биљка широког лековитог спектра деловања (лат. centum = стотина; aureum = златник). Најпознатије њено дејство је као амаро ароматик (горка дрога) да стимулише апетит, лучење желудачних и цревних сокова. Сличног је, мада слабијег дејства као линцура. Заједно са пеленом користи се за снижење нивоа шећера у крви код старијих особа, затим код малокрвности, жутице, крварења при јаким упалама испирањем. Поред чаја, ова биљка се може користити и у виду тинктуре и лековитог вина.
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Кичица везан је за биљке. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |