Кланови у Јамато држави

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мононобе но Морија, нацртао (Кикучи Јосај)

Односи у држави[уреди]

Освајањем нових земаља ствара се војничка аристократија која потискује родовску властелу. До јачања државне организације доводи социјално раслојавање. јачање војничке аристократије и потреба за стварањем централизоване државе.

Подел друштва вршила се по принципу Уџи - постојале су три велике социјалне класе:

  1. Кланови - Уџи
  2. Гилде или корпорације - Бе
  3. Неслободно становништво - Јацуко

Кланови[уреди]

Заједница заснована на крвном сродству, привилегован слој друштва. Титула поглавара је наследна. Царски клан Сумераги или тенно обједињавао је световну и духовну власт. Најјачи кланови су били: Накатоми и Имибе (држали свештеничке функције), Отомо (царева гарда), Сога (чувари благајне) и Мононобе (вође царске војске). Клановима су била подређена остала два друштвена слоја.

Гилде или корпорације[уреди]

Нема родбинских веза, али се члан постајало рођењем. Већи део је припадао царском клану а често су и везане за поједине кланове. Обавезе овог веома важног слоја биле су бављење земљорадњом и занатством.

Неслободно становништво[уреди]

Пре Таика реформи овај слој популације готово да није ни имао личну слободу. Постојале су две основне категорије:

  1. Личне слуге или тонери - су могли бити у личном обезбеђењу, могле су имати висок положај, чинили су их људи из разних слојева становништва.
  2. Слуге или јацуко - су биле нижег нивоа и најчешће су радиле као послужитељи код мање значајних људи.
  3. Робови - најнижа социјална категорија, било их је свега 5% али су били корисни за обављање тешких послова.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]