Кларенс Томас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кларенс Томас

Кларенс Томас
Кларенс Томас

Биографија
Име при рођењу Кларенс Томас
Датум рођења 23. јун 1948.
Место рођења Flag of the United States.svg Пин Појнт (Џорџија (САД))
Диплома са Колеџ Консепшн
Колеџ Светог крста
Правна школа Јејл
Професија судија
Мандат(и)
Придружени судија Врховног суда САД
23. октобар 1991 —
Претходник Тургуд Маршал
Судија Апелационог суда САД за Дистрикт Колумбија
12. март 1990 — 23. октобар 1991.
Претходник Роберт Борк
Наследник Џудит Роџерс
Председник Комисије за једнаке могућности у запошљавању
6. мај 1982 — 12. март 1990.
Претходник Еленор Холмс Нортон
Наследник Еван Кемп

Кларенс Томас (енгл. Clarence Thomas, Пин Појнт, Џорџија, САД, 23. јун 1948) је придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Именовао га је Џорџ Х. В. Буш 1991, након повлачења Тургуда Маршала. Томас је, после Маршала, други Афроамериканац који је постао судија Врховног суда. Томасово именовање је потврђено у Сенату гласовима 52 сенатора, док их је 48 било против, што је најмања разлика којом је неки судија Врховног суда потврђен у више од 100 година.[1] Гласању је претходило саслушање током кога су изнете оптужбе да је Томас упућивао непожељне коментаре сексуалне природе Анити Хил, која је радила као адвокат у Комисији за једнаке могућности у запошљавању, на чијем челу је био Томас. Хил је позвана да сведочи пред Сенатом. Током сведочења је изјавила да јој је Томас упућивао коментаре сексуалне природе, које је сматрала сексуалним узнемиравањем или бар „понашањем које је непогодно за појединца који ће бити члан суда.“[2][3]

Томас је одбацио ове оптужбе, назвавши их циркусом и покушајем линчовања.[4]

Томаса често описују као присталицу оригинализма и члана конзервативног крила Врховног суда.[5][6] Такође се често описује као најконзервативнији члан Врховног суда,[7] иако други овај епитет приписују Скалији.[8][9][10] Скалија и Томас имају сличне али не и исте судијске филозофије. Између 1994. и 2004. Скалија и Томас су гласали исто у 86,7% случајева, што је највећи проценат слагања двојице судија у Врховном суду у том периоду.[11]

Референце[уреди]

  1. ^ Hall, Kermit (ed), The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States, pp. 871, Oxford Press. 1992. ISBN 978-0-19-505835-2. pp.
  2. ^ The Thomas Nomination; Excerpts From Senate's Hearings on the Thomas Nomination, The New York Times
  3. ^ Braver, Rita Inappropriate Conduct, CBS News
  4. ^ Hudson 2007, стране 50
  5. ^ Supreme Court Watch, Profile: Justice Clarence Thomas Public Broadcasting Service.
  6. ^ Cohen, Adam, Editorial Observer (June 3, 2007) New York Times.
  7. ^ Lazarus, Edward „BOOK REVIEW – It seems Justice Thomas is still seeking confirmation – My Grandfather's Son A Memoir Clarence Thomas“, Los Angeles Times (1. октобар 2007)
  8. ^ Marshall 2008, стране 79
  9. ^ Von Drehle, David Executive Branch Reined In, Washington Post (29. јун 2004)
  10. ^ West, Paul A president under siege throws down the gauntlet, Hartford Courant (1. новембар 2005).
  11. ^ „Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective“, Harvard Law Review, volume 118, pp. 510, 519 (2004)

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Abraham, Henry J. (2007). Justices, Presidents, and Senators: A History of the U.S. Supreme Court Appointments from Washington to Bush II (5th ed.). Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-5895-3. 
  • Brooks, Roy L. (2008). Structures of Judicial Decision Making from Legal Formalism to Critical Theory (2nd ed.). Durham, N.C.: Carolina Academic Press. ISBN 978-1-59460-123-1. 
  • Carp, Dylan (September 1998). „Out of Scalia's Shadow“. LibertyLiberty. Archived from the original on 13. 2. 2006.. 
  • Cushman, Clare, ed. (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies,1789–1995 (2nd ed.). Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books. ISBN 978-1-56802-126-3. 
  • Foskett, Ken (2004). Judging Thomas: The Life and Times of Clarence Thomas. William Morrow. ISBN 978-0-06-052721-1. 
  • Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L.. eds. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9. 
  • Gerber, Scott D (1999). First Principles: The Jurisprudence of Clarence Thomas. New York University Press. ISBN 978-0-8147-3099-7. 
  • Greenburg, Jan Crawford (2007). Supreme Conflict: The Inside Story of the Struggle for Control of the United States Supreme Court. Penguin Group (USA). ISBN 978-1-59420-101-1. 
  • Hall, Kermit L., ed. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2. 
  • Holzer, Henry Mark (2006). Supreme Court Opinions of Clarence Thomas 1991–2006: A Conservative's Perspective. Madison Press. ISBN 978-1-59113-911-9. 
  • Lazarus, Edward (6. 1. 2005.). „Will Clarence Thomas Be the Court's Next Chief Justice?“. FindLaw Приступљено 15. 5. 2010.. 
  • Mayer, Jane; Abramson, Jill (1994). Strange Justice: The Selling of Clarence Thomas. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-452-27499-0. 
  • Martin, Fenton S.; Goehlert, Robert U. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9. 
  • Onwuachi-Willig, Angela (January 2005). „Just Another Brother on the SCT?: What Justice Clarence Thomas Teaches Us About the Influence of Racial Identity“. Iowa Law Review (University of Iowa College of Law) 90: 931. 
  • Presser, Stephen B. (January, February 2005). „Touting Thomas: The Truth about America's Most Maligned Justice“. Legal Affairs Приступљено 15. 5. 2010.. 
  • Thomas, Andrew Peyton (2001). Clarence Thomas: A Biography. Encounter Books. ISBN 978-1-893554-36-8. 
  • Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. ISBN 978-0-8153-1176-8. 
  • Woodward, Robert; Armstrong, Scott (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-24110-0. 

Спољашње везе[уреди]