Класицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Класицизам (музика).
Велико позориште у Варшави
Црква Ла Мадлене у Парису
Замак у парку у Варшави

Класицизам је уметнички правац, који је настао у Француској на краљевском двору „Краља сунца“ Луја XIV одакле се проширује. Прва фаза се назива „барокни класицизам“ због употребе барокних елемената у њему. Ово се доба сврстава још у барокно доба. После њега долази рококо који се одвраћа до неке мере од класицизма. Нови наступ класицизма је донела Француска револуција.

Чињеница је да се од 18. века могло очекивати једно револуционарно време и француска је буржоазија била у свом прогресивном кретању, видимо како она има своје друштвене политичке циљеве и мишљење које је као и мишљење античке идеологије пружало грађанству слободе. Целокупна уметност и римска и грчка постала је идеал уметности буржуазије. “Лепота се не налази у природи већ су је створили Грци”. Уметници је требало да задовоље тежњу буржуазије у античком, римском и грчком свету. Такве се идеје распростиру по целој Европи.

Класицизам се труди да се одвоји од барока и рококоа и да постане умеренији и једноставнији. У доба Наполеона Бонапарта се назива ампир који је преузимао елементе из античке Грчке и ренесансе и давао је нагласке на разум и разумљивост у стварању. У њему се сматра да се појединац мора подвргавати друштву.

Класицизам је у највећем замаху у дода апсолутистичких монархија у Европи. Подржавали се се класичне форме које су биле инспирисане узокима из антике.

Карактеризирао се филозофским разматрањима о идеалима и о истинама, лепоти и љубави као и тежњом верног саображавања разних карактерних црта човека (херој, лопов, преварант...), већ какви год да су.

Класицизмом се у француској и енглеској литератури назива неокласицизам. Класицизам се развија у првој половини 19. века а у народним срединама и много касније.

Архитектура класицизма[уреди]

Архитектонски објекти су једноставни са поједностављеном декорацијом, имају троугласте штитове, равне и чисте линије, употребљавају стилске античке ступове у архитектури и граде се објекти као банке, уреди, болнице, позоришта, док се не граде сакрални објекти у ово доба. Типични су француски паркови који се карактеришу симетричним стазама, алејама, водоскоцима и у којим се стабла шишају у геометријским формама. Све се одликује строгим редом и чврстим правилима.

У класицистичкој архитектури 16. века је италијански архитекта Андреа Паладио (1508.- 1580.) развијао паладионозам у коме се труди за установљавањем пропорција грађевина и њених елемената а израз је достојанствен и хладан. Овај правац је пренечен у друге земље Европе (Француска, Енглеска, Холандија и Немачка- у једном делу).

Сликарство[уреди]

Слично као и у архитектури и сликарство се заснива на пропорцији и композицијским канонима. Основ сликарске композиције је јасно раздвајање сликарске површине и упредношЋавање композиционих линија.

Класицизам се у сликарству формирао у првој половини 17-ог века са сликарима Клод Желе звани Клод Лорен (1600. - 1682.) који слика велике композиције по узору на антику и ренесансу, природне амбијенте са бљештавом светлошћу, као и Никола Пусен (1594—1665) који је најистакнутији сликар 17-ог века и чији је идеал склад облика и строгост композиције. Поред овог класицизма развијао се и академски класицизам.

Никола Пусен Аутопортрет, (1650), Лувр, Париз
Никола Пусен Аркадијски пастири (Les Bergers d’Arcadie)

У 19. веку се класицизам у потпуности иживео и преко покушаја рестаурације класицизма и појединих значајних појава (Енгр) постао је реакционарни правац. Жан Доминик Енгр (1780. - 1867.), савременик и противник Ежена Делакроа (1978. - 1863.) који је имао напреднија схватања, и за разлику од њега Доминик Енгр је тежио за историјским сликарством и историјским мотивима и био је сликар и актова као и портрета односно у области коју је ускоро заменила фотографска камера.

Филозофија[уреди]

Филозофски смер класицизма је био рационализам, и као пример мишљења и схватања може бити цитат Ренеа Декарта: " Мислим, дакле постојим“.

Књижевност[уреди]

Гајила је строга естетска правила, тражила је тачност и разумљивост као и јасноћу, те подвлачи важност и значај интелекта, неизбежност друштвеног реда и држи се чврстих моралних принципа. Одобрава владавину и моћ владара.

"Култ истинитог треба да буде и основни принцип књижевног дела, јер је истина једина разумна форма лепоте. А истина - то је природа." (Драгиша Живковић). Природа је била јако битна, али прво је требало уредити је, ослободити од свега што би је чинило не тако посебном, идеализовати је, а онда је приказати. За разлику од барока, у класицизму није довољна генијалност, већ и знање.

За класицизам су типични и салони који се појављују и који формирају мишљења а никле су и академије које су гајили језик и прецизност форме.

Литерарна форма се дели на три правца

Представници[уреди]

У свету представници су били Никола Боало, Корнеј, Молијер, Готхолд Ефраим Лесинг и Гете, Ла Фонтен, а у Србији Лукијан Мушицки.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам