Клаус Кински
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Клаус Кински | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 18. октобар 1926. |
| Место рођења: | Сопот (Слободни Град Данцинг) |
| Датум смрти: | 23. новембар 1991. |
| Место смрти: | Лагунитас (САД) |
Клаус Кински (нем. Nikolaus Karl Günther Nakszyński; Сопот, 18. октобар 1926 — Лагунитас, 23. новембар 1991) је био немачки глумац који је популарност стекао својом експлозивном темпераментношћу. Играо је у преко 180 филмова.
Живот [уреди]
Рођен је у Сопоту у Пољској. Његови родитељи били су Бруно Наксински, фармацеут, пореклом Пољак и мајка Сузана Лутце, ћерка немачког пастора. Почетком тридесетих његова породица се преселила у Берлин, где је Клаус похађао школу Принц-Хајнрих и гимназију у Шененбергу. Био је у немачкој армији 1944. и служио је у Холандији. Касније је дезертирао и постао заробљеник енглеске војске. Док је био ратни заробљеник у кампу близу Колчестера, открио је таленат за глуму и глумио је заробљеницима.
После рата вратио се у Немачку. Започео глумачку каријеру и променио име у Клаус Кински. Прве улоге је добијао на немачкој позорници, са легендарним монологом Шекспира, Вилона и других. Убрзо је почео да глуми и на филму, где је побољшао финанскиске приходе. Његова последња улога "Jesus Tour" била је новембра 1971.
Старост је искористио да напише аутобиографску књигу Кински: Треба ми само љубав Књига је била забрањена до смрти Марлен Дитрих, јер је она тужила Клауса због клевете, јер је написао да је она лезбејка. Женио се три пута, има петоро деце од којих је троје признао, ћерке Настасју и Полу и сина Николаја.
Умро је од последице срчаног удара у Лагунитасу, Калифорнији у 65 години. Његов пепео је просут у Пацифичком океану, а погребу су присуствовали син Николај и режисер и пријатељ Вернер Херцог. Течно је говорио енглески, немачки, италијански и француски.
