Климавички рејон
| Климавички рејон Клімавіцкі раён | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Могиљовска област |
| Админ. центар | град Климавичи |
| Површина | 1.542,78 km2 |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 28.523 |
| — густина ст. | 18,49 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Званични веб-сајт | |
Климавички рејон (блр. Клімавіцкі раён; рус. Климовичский райо́н) је административна јединица другог нивоа на крајњем истоку Могиљовске области у Републици Белорусији.
Административни центар рејона је град Климавичи.
Географија[уреди | уреди извор]
Касцјуковички рејон обухвата територију површине 1.542,78 км² и на 6. је месту по величини у Могиљовској области.[1] Рејон се граничи са Кричавским, Черикавским, Краснапољским, Касцјуковичким и Хоцимским рејонима Могиљовске области на западу, северу и истоку, те са Смоленском облашћу Руске Федерације на истоку и североистоку.
Рејон обухвата подручје Оршанско-Могиљовске равнице са просечним надморским висинама између 195 и 210 метара (највиша тачка на коти 214 м).
Клима је умереноконтинентална. Просечне јануарске температуре су око −7,8 С°, јулске +18,5 С°. Просечна сума падавина на годишњем нивоу износи око 565,6 мм.
Најважнији водоток је река Сож са притокама Ипут, Лобжанка и Остер. На Ипуту се налази вештачко Милославичко језеро.
Око 34% територије рејона је под шумама док мочваре заузимају 4% површина.
Историја[уреди | уреди извор]
Рејон је основан 17. јула 1924. као део Калининског округа. Саставни део Могиљовске области је од 1938. године, а у садашњим границама је од 1962. године.
Занимљиво је да је у близини Климавича 1804. пронађена богата колекција од 1.815 бронзаних и сребрних кованица из доба Античког Рима.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 28.523 становника или у просеку 18,49 ст/км².[2]
Основу популације чине Белоруси (94,25%), Руси (4,34%) и остали (1,41%).
Административно рејон је подељен на подручје града Климавичи, који је уједно и административни центар рејона, и на још 10 сеоских општина. На целој територији рејона постоји укупно 161 насељено место.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Најважнији саобраћајни правци кроз рејон су железница на линији Орша—Унеча и Могиљов—Рослављ те друмски правци Р43 Барановичи—Кричав, Р75 Барсуки—граница према Русији, Р122 Могиљов—Касцјуковичи и Р139 Родња — Хоцимск.
Преко рејона пролази и део нафтовода „Дружба“ на релацији Унеча—Полацк.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ Результаты переписи 2009 года
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
