Клијање семена
.
Клијање је процес избијања клице из семена.
Да би семе клијало потребни су следећи услови:
Семе прво упија воду, набубри, пуца семењача и избија клица. Процес клијања завршава се када се на клици појаве први листови и биљка може самостано да живи. До тад користи хранљиве материје из семена.
Типови клијања [уреди]
Биљке клијају на два начина: надземно (епигеично, фанерокотиларно)и подземно (хипогеично,криптокотиларно). После пробијања радикуле кроз микропилу код епигеичног клијања издужује се хипокотил износећи семењачу и котиледоне ван земље. Код хипогеичног клијања котиледони остају затворени у семењачи, хипокотил остаје кратак, а епикотил се издужује износећи примарне листове ван земље. Познати су и прелазни облици ова два начина - епихипогеично клијање (код сребрног јавора Acer sacharinum)) Епигеично клијање имају четинари, јавор, јасен, липа..., а хипогеично гинко, кестен, храст, дивљи кестен, гвоздено дрво, глицинија...
Литература [уреди]
Стилиновић, С. (1985) Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Београд: Шумарски факултет
Види још [уреди]
| Овај незавршени чланак Клијање семена везан је за биологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |