Кнежевина Ахаја

Из Википедије, слободне енциклопедије
-
Πριγκιπάτον Αχαϊας
Кнежевина Ахаја
Flag of Palaeologus Emperor.svg
1205 – 1432 Flag of Palaeologus Emperor.svg

Грб Ахаје of Ахаја

Грб Ахаје

Location of Ахаја
Оквирне границе Латинског царства, његових вазала и византијских држава насталих око 1204.
Престоница Андравида
(1205—1249)
Мистра (1249—1261)
Главни град {{{capital_modern}}}
Језик француски (званични),
грчки (народни)
Вероисповест Римокатоличанство,
Православље (народна)
Облик владавине Кнежевина
Историјско доба Средњи век
 - IV крсташки поход 1204
 - Оснивање кнежевина 1205
 - Битка у Пелагонији 1259
 - Анжујско преузимање 1278
 - Ушла у састав деспотовине Мореје 1432
* Кнежевина је била вазална држава Латинског царства, а затим Анжујске Напуљска краљевине.

Кнежевина Ахаја или Ахајска кнежевина је била једна од латинских држава насталих на простору Византије после крсташког заузећа Цариграда 1204. године. Обухватала је област данашњег Пелопонеза који су у име краља Солуна Бонифација Монфератског (12041207) заузели током 1205. године Вилијем I Шамплит (12051209) и Готфрид I Вилерден (12091228). Освајање Пелопонеза је завршено 1248. године покоравањем словенских племена на планинини Тјагет и лучког града Монемвасије.

Свој врхунац кнежевина достиже под Вилијемом II (12461278) који подиже Мистру и у њу премешта своју престоницу, али након пораза у Пелагонији 1259. године мора да је преда 1262. године Михајлу VIII Палеологу (регент 12591261, цар 12611282), чиме је отпочело поновно византијско присуство на Пелопонезу.

Током XIV века држава је запала у кризу унутрашњим сукобима око власти који су своју кулминацију достигли уласком Каталонаца у сукобе. Током тих унутрашњих борби, византијски поседи су се полако ширили на рачун ахајских кнежева, да би 1430. године морејски деспот Тома Палеолог (14281460) уз подршку своје браће Константина (удеони деспот 14281443, врховни деспот 14431449, регент 14231424. и 14371440, цар 14491453) и Јована (савладар 14211425, цар 14251448) скршио моћ последњег кнеза Центурионеа (14041432) који му је према мировном уговору предао остатке своје државе као мираз његове ћерке и наследнице којом се Тома оженио, тако да је после његове смрти 1432. године и последњи остатак некадашње латинске државе прешао у посед Византинаца.

Владари кнежевине Ахаје[уреди]

Власт каталонске дружине од 1386. до 1396.

Види још[уреди]