Кнежевина Теодоро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Теодоро у 15. веку
Натпис на камену из Теодоре
 Историја Крима

Flag of Crimea.svg

 Античко доба
 Босфорско краљевство (438. п. н. е.-370)
 Скитија
 Остроготска држава (4. век)
 Средњи и нови век
 Тема Херсон (833/840-1204)
 Кнежевина Теодоро (14. век-1475)
 Кримски канат (1441—1783)
 Кефски ејалет (1568—1774)
 Тауридска област (1783—1796)
 Новоросијска губернија (1796—1802)
 Тауридска губернија (1802—1917)
 Кримски рат (1853—1856)
 Савремено доба
 Кримска Народна Република (1917—1918)
 ССР Таурида (1918)
 Прва кримска регионална влада (1918)
 Друга кримска регионална влада (1918—1919)
 Кримска ССР (1919)
 Јужноруска влада (1920)
 Влада Јужне Русије (1920)
 Кримска АССР (1921—1941)
 Рајхскомесаријат Украјина (1941—1944)
 Кримска АССР (1944—1945)
 Кримска конференција (1945)
 Кримска област (1945—1991)
 Кримска АССР (1991—1992)
 Република Крим (1992—1995)
 Аутономна Република Крим (1995—2014)
 Република Крим (од 2014)
Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Кнежевина Теодоро (грч. Θεοδόρο) или Готија (грч. Γοτθία) била је хришћанска кнежевина у јужнозападном делу полуострва Крима, између данашње Балаклаве и Алуште, и постојала је од 13. до 15. века. Престоница Дорос (Мангуп) звала се исто Теодоро. Кнежевина Теодоро била је једна од наследних држава византијског царства након крсташког освајања Цариграда 1204.

Становништво[уреди]

Становништво кнежевине састављало се од више народности које су од антике до средњег века насеили на Криму. Из тог мноштва народа од Грка, кримских Гота, Алана, Карајита, Словена и других, настала је нова етничка група, која је говорила грчки и била православне вере.

Историја[уреди]

Кнежевина Теодоро се формирала у 13. веку на Криму, из бивше византијске провиниције Керсонос (тема та климата). Била је тесно везана са трапезунтским царством; владарска лоза византијско-јерменског порекла, такозване Гавра (турски исто Хаура), била је кроз женидбе у родбинској вези са Комнинима и Палеолозима. Водили су титулу „кнежева од Теодоро и Готије“. Имала је такође добре односе са златном хордом. Са Ђеновљанима, пак, често је долазило до сукоба, услед резличитих економских интереса.

После османског освајања Цариграда (1453), морејске деспотовине (1460) и трапезунтског царства (1461), кнежевина је остала последња византијска држава која је сачуавала једну независност, све до њеног пада 1475. године.

Након што је молдовски кнез Стефан Велики победио 1475. године војску османског султана Мехмета II, оженио је Марију Гавра, ћерку теодорског кнеза. Марија Гавра беше пореклом једнако и византијских владара, те је Стефан почео да се титулира легитимним византијским владаром. Њен ујак Исак, који је тад владао Теодором, био је проосмански оријентисан. Стефан шаље Александра, Маријиног брата, са 300 људи да преузме власт у Теодори. Њима то успева, шта са друге стране изазвива османску инвазију на Крим. Османи освајају ђеновске колоније и најзад кнежевину Теодору; главни део бивших ђеновских поседа препуштају кримског канату, док Теодоро са јужним крајевима ђеновских поседа остају под директној контроли османског царства.

Русија је такође покушавала да створи тесне контакте са Теодором; турско освајање кнежевине спречиле су даље руске планове на Криму. Руски племићи Головин (види Фјодор Алексејевич Головин) били су директни потомци једне гране владарске лозе Теодоре, у 16. веку преименовали су раније презиме Хаурин (од Гавра, Хаура) у поменути Головин.

Владари[уреди]

  • Димитрије (после 1362 — пре 1368)
  •  ?
  • Василије
  • Стефан, син Василија (?—1402)
  • Алексије I, син Стефана (1402—1434)
  • Алексије II, син Алексија I (1434—1444)
  • Јован (Олубеј), син Алексија I (1444—1460)
  •  ?
  • Исак, син Алексија I (1471—1474)
  • Александар, син Алексија II (јун—децембар 1475)

Види још[уреди]