Книнска Крајина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Крајина (вишезначна одредница).

Книнска Крајина је географска област у данашњој Републици Хрватској. Обухвата предео око града Книна у Северној Далмацији. Пре операције „Олуја“ овај предео је био насељен Србима. Током рата у Хрватској Книнска Крајина је била део Републике Српске Крајине.

Географија[уреди]

Книнска Крајина се налази између области Буковице на југозападу, Цетинске Крајине на југоистоку, Лике на северозападу, Дрнишке КрајинеЗагори) на југу, и Завршја у Босни и Херцеговини на истоку.

Историја[уреди]

Пред турски период[уреди]

Постоје различита мишљења о томе ко је, и када насељавао Книнску Крајину током векова. Хрватски извори тврде да су Хрвати живели у Северној Далмацији још у 7. веку. Такође као један од доказа наводе то што је Книн био седиште хрватског краља Звонимира. Неки српски извори пак тврде да је Звонимир владао Србима, и да су га Срби убили када је покушао да овај предео стави под „латинску власт“ [1]. Постоји и мишљење да је српски краљ Бодин држао Книнску Крајину и целу Северну Далмацију под својом влашћу, и да је стога овај предео српски [2]. По трећим изворима, Срби нису староседеоци Книна и његове територије, али у њему чине већину већ у 14. веку, и то пре косовског боја, о чему сведочи и манастир Крупа, подигнут 1317. године, као и манастир Крка подигнут 1350. Книнску Крајину су почели да насељавају Срби из Босне још крајем 12. века, а те миграције су посебно учестале када је Бан Твртко Котроманић у састав своје државе уврстио и Северну Далмацију све до Велебита [3].

16. - 20. века[уреди]

У 16. веку Турци, полаку заузимају целу Далмацију (у којој се пре тога смењивала млетачка и угарска власт) а у њој и Книнску Крајину. Хрватско становништво бежи, док српско остаје, и константно насељава ову територију из других српских крајева, нарочито у периоду од 1523—1527. [4].

Пожаревачким миром Книнска Крајина подпада под млетачку власт и остаје све до мира у Кампоформију, 18. октобра 1797. када су Истра, цела Далмација, и Бока которска, припале Аустрији. Под аустријском влашћу остаје све до наполеонове победе над руском и аустријском војском код Аустерлица 1805, када цео овај простор потпада под Француску власт [4].

Ипак, ни француска управа није дуго трајала и већ 1813. Аустрија ће опет завладати книнским простором [4]. Ова владавина ће трајати све до успостављања Краљевине СХС и тада ће овај простор после више векова опет доћи под власт Јужних Словена.

20. век[уреди]

Током Другог светског рата, Книнску Крајину окупирају Италијани, и Југославија ослобађа ову територију војном акцијом Книнска операција 1944. Након рата, она улази у састав НР Хрватске.

Крај 20. века[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рат у Хрватској

За време распада СФРЈ, Срби у Книну и околини формирају САО Книнску Крајину, која касније постаје део САО Крајине и Републике Српске Крајине. Након Операције Олуја, Срби напуштају овај крај и она улази у уставно-правни поредак Републике Хрватске.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Велиша Раичевић-Псуњски. „Хрвати у светлу историјске истине“ (на ((sr))). Београд, март 1944. Приступљено 21. јул 2010. 
  2. ^ Др Ђорђе Јанковић. „Книнска Крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе“ (на ((sr))). Пројекат Растко Приступљено 21. јул 2010. 
  3. ^ „Појава Срба и православња у сјверној Далмацији“ (на ((sr))). 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010. 
  4. ^ а б в „Епархија далматинска, новости.“ (на ((sr))). 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010. 

Спољашње везе[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком: