Коалиција радикалне левице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коалиција радикалне левице
Συνασπισμός Ριζοσπαστικής Αριστεράς
Лого
Председник Алексис Ципрас
Основана 2004. (2012. странка)
Седиште Трг Елефтеријас бр. 1 Атина
Држава Застава Грчке Грчка
Званичне новине И Авги
Идеологија Демократски социјализам,[1]
Еко-социјализам,[1][2]
Антикапитализам,[1]
Антиглобализам[2]
Политичка позиција Левица[2][3][4]
Грчки парламент
71 / 300
Европски парламент
6 / 21
Европска странка Партија европске левице
Европска антикапиталистичка левица (посматрач)
Боје црвен, зелен, љубичаста
интернет страница

Коалиција радикалне левице (грч. Συνασπισμός Ριζοσπαστικής Αριστεράς - Синасписмос Ризоспастикис Аристерас), скраћено СИРИЗА (грч. ΣΥΡΙΖΑ) је политичка партија у Грчкој. Лидер је Алексис Ципрас (председник бивше партије Синаспизмос).

Оснивање[уреди]

СИРИЗА је формално основана пред парламентарне изборе 2004, међутим коалиција вуче корене од организације Простор за дијалог за јединство и заједничку акцију левице (грч. Χώρος Διαλόγου για την Ενότητα και Κοινή Δράση της Αριστεράς) која је основана 2001.[5] „Простор“ је био састављен од различитих организација левице, које су упркос идеолошким разликама, имале заједничке погледе на неколико најважнијих питања као што су:

  • Противљење неолибералној реформи система пензионог и социјалног осигурања;
  • Противљење новим антитерористичким законима;
  • Припремање грчког учешћа на демонстрацијама током Самита Г8 у Женеви 2001.[6]

Већина чланица „Простора“ су радиле на развијању заједничке платформе која би довела до формирања предизборне коалиције. СИРИЗА је формирана у јануару 2004. Партије које су основале коалицију су:

Програм у 40 тачака[уреди]

1. Ревизија јавног дуга и поновни преговори о каматама и суспензија исплате док привреда не оживи и док се не врати запосленост.
2. Захтевати од Европске уније да промени улогу Европске централне банке, тако да она финансира државе и програме јавних улагања.
3. Повисити порез на приход на 75% за све приходе изнад 500 000 евра.
4. Промена изборног закона и увођење пропорционалног система.
5. Повисивање пореза на велике компаније до нивоа који је европски просек.
6. Усвајање пореза на финансијске трансакције и посебног пореза на луксузна добра.
7. Забрана спекулативних финансијских дериватива.
8. Укидање финансијских привилегија (Грчке православне, прим. прев.) Цркве и бродоградилишне индустрије.
9. Борба против тајних мера банака и бега капитала у иностранство.
10. Драстични резови војних трошкова.
11. Повисивање минималне плате до нивоа од пре резова, 750 евра месечно.
12. Коришћење зграда владе, банака и Цркве за бескућнике.
13. Отварање мензи у јавним школама за давање бесплатног доручка и ручка деци.
14. Бесплатно здравство за незапослене, бескућнике и оне са ниским платама.
15. Субвенисање до 30% отплата хипотека за сиромашне породице које не могу да испрате рате.
16. Повећање издатака за незапослене. Повећање социјалне заштите за породице са једним родитељем, старије особе, особе са инвалидитетом и породице без прихода.
17. Фискалне редукције за добра од примарне неопходности.
18. Национализација банака.
19. Национализација бивших јавних (услужних и комуналних) предузећа у стратешким секторима за раст земље (железнице, аеро-транспорт, пошта, водовод). 20. Преферирање обновљивих извора енергије и заштита животне средине.
21. Једнаке плате за мушкарце и за жене.
22. Ограничавање прекаријата и подршка уговорима на неодређено.
23. Проширење заштите рада и плата радника који раде пола радног времена.
24. Обнова колективних уговора.
25. Повећање инспекција рада и захтева за предузећа која дају понуде за јавне уговоре.
26. Уставне реформе које гарантују раздвајање цркве и државе и заштиту права на образовање, здравство и животну средину.
27. Референдуми о уговорима и другим споразумима са Европом.
28. Укидање привилегија парламентарним представницима. Уклањање посебне судске заштите за министре и дозвола судовима да процесуирају чланове владе.
29. Демилитаризација Обалске страже и против-побуњеничких специјалних јединица. Забрана полицији да носи маске и ватрено оружје током демонстрација. Промена у обуци полиције тако да се подвуче социјална тематика попут имиграције, дрога и друштвених чинилаца.
30. Гарантовање људских права у центрима за задржавање имиграната.
31. Олакшавање поновног сједињавање имигрантских породица.
32. Укидање казни за конзумирање дрога, у корист борбе против шверца дроге. Повећање финансирања центара за одвикавање.
33. Регулисање права на приговор савести у законима о регрутацији.
34. Повећање финансирања јавног здравства до просечног европског нивоа. (Европско покривање је 6% БДП-а, у Грчкој је 3%)
35. Укидање плаћања здравствених услуга од стране грађана.
36. Национализација приватних болница. Укидање приватног учешћа у националном здравственом систему.
37. Повлачење грчких војника из Авганистана и са Балкана. Да нема грчких војника ван наших сопствених граница.
38. Укидање војне сарадње са Израелом. Подршка стварању палестинске државе унутар граница из 1967. године.
39. Преговори о стабилном споразуму са Турском.
40. Затварање свих страних база у Грчкој и иступање из НАТО.

Изборни резултати[уреди]

Грчки парламент

Изборни резултати
Година Тип Гласови % Посланци
2004.
Парламентарни
241.539
3,26%
6 / 300


2007.
Парламентарни
361.211
5,04%
14 / 300


2009.
Парламентарни
315.627
4,60%
13 / 300


мај 2012.
Парламентарни
1.061.265
16,78%
52 / 300


јун 2012.
Парламентарни
1.655.053
26,89%
71 / 300


Европски парламент

Изборни резултати
Година Тип Гласови % Посланци
2004.
ЕУ Парламент
254.447
4,16%
1 / 24


2009.
ЕУ Парламент
240.898
4,70%
1 / 22


2014.
ЕУ Парламент
1.516.699
26,58%
6 / 21



Референце[уреди]

  1. ^ а б в Nordsieck, Wolfram, „Greece“, Parties and Elections in Europe, приступљено 15. 3. 2012. 
  2. ^ а б в Backes, Uwe; Moreau, Patrick (2008), Communist and Post-Communist Parties in Europe, Vandenhoeck & Ruprecht, pp. 571–575 
  3. ^ Magone, José M. (2011), Contemporary European Politics: A Comparative Introduction, Routledge, p. 450 
  4. ^ McNally, David (2011), Global Slump: The Economics and Politics of Crisis and Resistance, PM Press, p. 172 
  5. ^ Конференција за новинаре „Простора“, мај 2001, Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ Overcoming division, Георгес Митралиас, јун 2001.

Спољашње везе[уреди]