Коалиција радикалне левице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коалиција радикалне левице
Συνασπισμός Ριζοσπαστικής Αριστεράς
Лого
Председник Алексис Ципрас
Основана 2004. (2012. странка)
Седиште Трг Елефтеријас бр. 1 Атина
Држава Застава Грчке Грчка
Званичне новине И Авги
Идеологија Демократски социјализам,[1]
Еко-социјализам,[1][2]
Антикапитализам,[1]
Антиглобализам[2]
Политичка позиција Левица[2][3][4]
Грчки парламент
149 / 300
Европски парламент
6 / 21
Европска странка Партија европске левице и
Европска антикапиталистичка левица (посматрач)
Боје црвен, зелен, љубичаста
интернет страница

Коалиција радикалне левице (грч. Συνασπισμός Ριζοσπαστικής Αριστεράς - Синасписмос Ризоспастикис Аристерас), скраћено СИРИЗА (грч. ΣΥΡΙΖΑ) је политичка партија у Грчкој. Лидер је Алексис Ципрас (председник бивше партије Синаспизмос).

Партија је на парламентарним изборима 2015. освојила 149 од 300 посланичких места, па је Ципрас 26. јануара договорио коалицију са десном партијом Независни Грци с цињем формирања већинске владе.[5]

Оснивање[уреди]

СИРИЗА је формално основана пред парламентарне изборе 2004, међутим коалиција вуче корене од организације Простор за дијалог за јединство и заједничку акцију левице (грч. Χώρος Διαλόγου για την Ενότητα και Κοινή Δράση της Αριστεράς) која је основана 2001.[6] „Простор“ је био састављен од различитих организација левице, које су упркос идеолошким разликама, имале заједничке погледе на неколико најважнијих питања као што су:

  • Противљење неолибералној реформи система пензионог и социјалног осигурања;
  • Противљење новим антитерористичким законима;
  • Припремање грчког учешћа на демонстрацијама током Самита Г8 у Женеви 2001.[7]

Већина чланица „Простора“ су радиле на развијању заједничке платформе која би довела до формирања предизборне коалиције. СИРИЗА је формирана у јануару 2004. Партије које су основале коалицију су:

Програм у 40 тачака[уреди]

1. Ревизија јавног дуга и поновни преговори о каматама и суспензија исплате док привреда не оживи и док се не врати запосленост.

2. Захтевати од Европске уније да промени улогу Европске централне банке, тако да она финансира државе и програме јавних улагања.

3. Повисити порез на приход на 75% за све приходе изнад 500.000 евра.

4. Промена изборног закона и увођење пропорционалног система.

5. Повисивање пореза на велике компаније до нивоа који је европски просек.

6. Усвајање пореза на финансијске трансакције и посебног пореза на луксузна добра.

7. Забрана спекулативних финансијских дериватива.

8. Укидање финансијских привилегија (Грчке православне, прим. прев.) Цркве и бродоградилишне индустрије.

9. Борба против тајних мера банака и бега капитала у иностранство.

10. Драстични резови војних трошкова.

11. Повисивање минималне плате до нивоа од пре резова, 750 евра месечно.

12. Коришћење зграда владе, банака и Цркве за бескућнике.

13. Отварање мензи у јавним школама за давање бесплатног доручка и ручка деци.

14. Бесплатно здравство за незапослене, бескућнике и оне са ниским платама.

15. Субвенисање до 30% отплата хипотека за сиромашне породице које не могу да испрате рате.

16. Повећање издатака за незапослене. Повећање социјалне заштите за породице са једним родитељем, старије особе, особе са инвалидитетом и породице без прихода.

17. Фискалне редукције за добра од примарне неопходности.

18. Национализација банака.

19. Национализација бивших јавних (услужних и комуналних) предузећа у стратешким секторима за раст земље (железнице, аеро-транспорт, пошта, водовод). 20. Преферирање обновљивих извора енергије и заштита животне средине.

21. Једнаке плате за мушкарце и за жене.

22. Ограничавање прекаријата и подршка уговорима на неодређено.

23. Проширење заштите рада и плата радника који раде пола радног времена.

24. Обнова колективних уговора.

25. Повећање инспекција рада и захтева за предузећа која дају понуде за јавне уговоре.

26. Уставне реформе које гарантују раздвајање цркве и државе и заштиту права на образовање, здравство и животну средину.

27. Референдуми о уговорима и другим споразумима са Европом.

28. Укидање привилегија парламентарним представницима. Уклањање посебне судске заштите за министре и дозвола судовима да процесуирају чланове владе.

29. Демилитаризација Обалске страже и против-побуњеничких специјалних јединица. Забрана полицији да носи маске и ватрено оружје током демонстрација. Промена у обуци полиције тако да се подвуче социјална тематика попут имиграције, дрога и друштвених чинилаца.

30. Гарантовање људских права у центрима за задржавање имиграната.

31. Олакшавање поновног сједињавање имигрантских породица.

32. Укидање казни за конзумирање дрога, у корист борбе против шверца дроге. Повећање финансирања центара за одвикавање.

33. Регулисање права на приговор савести у законима о регрутацији.

34. Повећање финансирања јавног здравства до просечног европског нивоа. (Европско покривање је 6% БДП-а, у Грчкој је 3%)
35. Укидање плаћања здравствених услуга од стране грађана.

36. Национализација приватних болница. Укидање приватног учешћа у националном здравственом систему.

37. Повлачење грчких војника из Авганистана и са Балкана. Да нема грчких војника ван наших сопствених граница.

38. Укидање војне сарадње са Израелом. Подршка стварању палестинске државе унутар граница из 1967. године.

39. Преговори о стабилном споразуму са Турском.

40. Затварање свих страних база у Грчкој и иступање из НАТО.

Изборни резултати[уреди]

Грчки парламент

Изборни резултати
Година Тип Гласови % Посланци
2004.
Парламентарни
241.539
3,26%
6 / 300


2007.
Парламентарни
361.211
5,04%
14 / 300


2009.
Парламентарни
315.627
4,60%
13 / 300


мај 2012.
Парламентарни
1.061.265
16,78%
52 / 300


јун 2012.
Парламентарни
1.655.053
26,89%
71 / 300


јануар 2015.
Парламентарни
2.246.064
36,3%
149 / 300


Европски парламент

Изборни резултати
Година Тип Гласови % Посланци
2004.
ЕУ Парламент
254.447
4,16%
1 / 24


2009.
ЕУ Парламент
240.898
4,70%
1 / 22


2014.
ЕУ Парламент
1.516.699
26,58%
6 / 21



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Nordsieck, Wolfram. Greece Приступљено 15. 3. 2012.. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Backes, Uwe; Moreau, Patrick (2008). Communist and Post-Communist Parties in Europe. Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 571–575. 
  3. Magone, José M. (2011). Contemporary European Politics: A Comparative Introduction. Routledge. стр. 450. 
  4. McNally, David (2011). Global Slump: The Economics and Politics of Crisis and Resistance. PM Press. стр. 172. 
  5. Tugwell, Paul; Chrepatitle, Eleni (26 January 2015). „Tsipras forges anti-austerity coalition in challenge to EU“. Kathimerini Приступљено 26 January 2015. 
  6. Конференција за новинаре „Простора“, мај 2001, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. Overcoming division, Георгес Митралиас, јун 2001.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]