Кобалт(II)-хлорид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кобалтохлорид
IUPAC име
Други називи Кобалто-хлорид
Идентификација
MeSH Cobalt+chloride
Својства
Молекулска формула CoCl2
Моларна маса Anhydrous 129.84 g/mol

Hexahydrate 237.93 g/mol

Агрегатно стање видети текст
Густина 3.356 g/cm³, основно
Тачка топљења

735°C

Тачка кључања

1049°C (1322 K)

Растворљивост у води 45 g/100 ml (7 °C)
53 g/100ml (20 °C)
Структура
Кристална решетка/структура CdCl2 структура
Геометрија молекула Октаедар
Опасност
ЕУ-класификација Токсичан (T)
Канцероген
Штетан по
животну средину (N)
Р-ознаке R49, R22, R42/43, R50/53
С-ознаке (S2), S22, S53, S45,
S60, S61
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Кобалт(II) флуорид
Кобалт(II) бромид
Кобалт(II) јодид
Кобалт(II) оксид
Други катјони Родијум(III) хлорид
Иридијум(III) хлорид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Кобалтохлорид је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CoCl2.

Добијање[уреди]

Када се на оксид или карбонат кобалта делује хлороводоничном киселином, прво ће кристалисати хексахидрат, који са повећањем температуре постаје монохидрат (око 100°C), а потом и анхидрована со (око 120°C).[1]

Својства[уреди]

Хексахидрат се јавља у виду рубин-црвених моноклиничних кристала, док је анхидровани хлорид затвореноплав, али даје ружичасте растворе у хладној води. Загревањем, на око 50°C ти раствори постају плави. Претпоставка је да ружичасти раствори садрже разне хидратисане јоне, док плави садрже комплексне јоне.[1]

Употреба[уреди]

Ружичасти раствор се користи као „невидљиво мастило“. Када се њиме пише по хартији није видљив, али постаје уколико се хартија загрева и тада даје плаву боју. Хлађењем на влажном ваздуху, боја ишчезава.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]