Кобасица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кобасице на роштиљу
Салама

Кобасица је прерађевина од меса. Користи се у људској исхрани. Пошто се обично не једе одмах по производњи, него се сачека да се осуши спада у сувомеснате производе.

Индустријска производња кобасица[уреди]

Индустријска производња има за циљ што ниже трошкове и што већу зараду. Индустријске кобасице се праве:

  • од неквалитетнијег меса
  • додаје се соја уместо меса
  • додају се нитрити као конзерванси (иначе не баш корисни по људско здравље)
  • уместо природних свињских црева користе се пластична
  • процес димљења и сушења се драстично скраћује да би се добило у времену и да се не би губила влага а тиме и тежина.
  • иде се чак дотле да се димљење дешава у атмосфери засићеној воденом паром да кобасица не би губила воду.

Због тога постоје трајне и полутрајне кобасице које не могу да стоје дуго као домаће, јер се због високог процента влаге лакше и брже кваре.

Неке познате врсте кобасица[уреди]

Сушене кобасице
  • Суџук је кобасица произведена од говеђег меса да могу да је једу и муслимани који иначе не једу свињско месо.
  • Крањска кобасица је познати словеначки бренд. Чувено је јело Крањске клобасе в киселом зељу (Кобасице са киселим купусом).
  • Бела кобасица је познати бренд у Немачкој.
  • Дебрецинер - кобасица из мађарског града Дебрецин.
  • Пеглана кобасица - пљосната кобасица од три врсте меса, карактеристична за Пирот и околину.

Други сувомеснати производи из фамилије кобасица[уреди]

Сви други сувомеснати производи који се производе на сличан начин (млевено месо у цреву + зачини) се могу сврстати у фамилију кобасица:

  • виршла
  • дебрецинер
  • салама
  • сафалада
  • паризер
  • кулен

Спољашње везе[уреди]