Кобаш

Кобаш
Кобаш;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Србац
Становништво
— 2013.	887
Географске карактеристике
Координате	45° 05′ С; 17° 44′ И / 45.09° С; 17.73° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Кобаш Кобаш на карти Босне и Херцеговине

Кобаш (раније Босански Кобаш) је насељено мјесто у општини Србац, Република Српска, БиХ.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Чинило је оппштину Кобаш 1865. године - 14 села, са укупно 796 душа.^[1] Број становника Срба у Кобашу између два пописа 1847. и 1867. године се смањио за 87 душа; од 942 на 855 је спао.^[2] Кобаш је био 1885. године у саставу Новоградишког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 855 православних Срба.^[3]

Књижевник Емил Чакра је 1854. године објавио у српском листу "Светозору" песму под називом "Кобашкиња". Реч је о старој народној песми посвећеној трагичној смрти девојке Маре Маргетић родом из Кобаша. Она је 1611. године дошла из свог села у Пожегу, да освети њеног "љубезника" - убије Хусеин-пашу Сулеманића. Паша је њеног драгог заробио у бици код Нашица, па погубио. Зауставио је Мару турски стражар и убио, али она је већ дотад тројицу Турака смакла.^[4] У Кобашу половином 19. века живе Срби и Турци. По смрти трговца из Брода, Анастаса Паханија, продавана му је имовина, од које се у Кобашу (на Сави) налазила лађа под именом "Магдалина". У лађи која је била у трошном стању, могло се превести 2000 мерова житарица.^[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност^[6]	2013.	1991.	1981.	1971.	1961.
Муслимани		798	678	868
Срби		100	123	160
Југословени		76	271	14
Хрвати		16	37	74
Албанци			9	5
Роми			3
Црногорци			2
Македонци			1
Словенци			1
Мађари				1
остали и непознато		24	20	18
Укупно	887	1.014	1.145	1.014

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	702
1953.	943
1961.	995
1971.	1.140
1981.	1.145
1991.	1.014
1993.	1.043
2013.	887

Види још[уреди | уреди извор]

Општина Србац

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Српски летопис", Будим 1866. године
^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ "Световид", додатак "Светозор", Беч 11. децембар 1854. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ Демографски процеси у селима србачке општине (подаци за Ванредни попис становништва 1993. године, преузети од СO Србац), аутор: Љиља Копрен, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Година XIV, Број 26, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (фебруар, 2007), pp. 16 и 17

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Српски летопис", Будим 1866. године

[2] "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године

[3] "Застава", Нови Сад 1885. године

[4] "Световид", додатак "Светозор", Беч 11. децембар 1854. године

[5] "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-6] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[Ванредни_попис_становништва_1993.-7] Демографски процеси у селима србачке општине (подаци за Ванредни попис становништва 1993. године, преузети од СO Србац), аутор: Љиља Копрен, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Година XIV, Број 26, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (фебруар, 2007), pp. 16 и 17

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]