Кодрон G.3

С Википедије, слободне енциклопедије
Кодрон G.3
Кодрон G.3 музејски примерак
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1914.
Дужина6,40
Размах крила13,20
Висина2,50
Површина крила28,10
Празан445
Нормална полетна735
Клипно-елисни мотор1 х Gnome/Le Rhone 7С/Anzani
Снага1 x 60/60/75 kW
Макс. брзина на Hопт90 km/h
Макс. брзина на H=0110 km/h
Тактички радијус кретања180 km
Долет359 km
Плафон лета3.000 m
Брзина пењања100 m/min
Хидроавион Кодрон G.3

Кодрон G.3 је француски борбени једномоторни, двокрилни, двоседи, извиђачки авион коришћен у Првом светском рату.[1]


Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Пројектовали су га браћа Рене и Гастон Кодрон у току 1913 а први пут је полетео маја 1914. године. Авион Koдрон G.3 није био наоружан служио је као извиђач, међутим касније у току рата био је опремљен лаким малокалибарским митраљезом за властиту одбрану а понеки су носили и мале ручне бомбе тако да је служио и као лаки бамбардер. GOTHA немачка фирма за производњу авиона је на основу заробљених авиона Кодрон G3 производила његове копије које су носиле ознаку GOTA LD3.

На бази авиона Koдрон G.3 у току 1915. године развијен је бомбардер Koдрон G.4 са два мотора који се производио у Кодроновој филијали у Великој Британији.

Опис[уреди | уреди извор]

Авион Koдрон G.3 је једномоторни двокрилац дрвене конструкције са неједнаким крилима (доња крила су краћа и ужа од горњих). Крила су правоугаоног облика пресвучене импрегнираним платном а међусобно су повезана упорницама и затежућим клавирским жицама. На старијим авионима овог типа управљање авионом се изводило савијањем горњих крила. На новијим авионим овог типа била су за управљање уграђена крилца на на горњим крилима. Уместо трупа имао је две решеткасте конструкције, које су се паралелно протезале ка репу авиона на коме су се налазили: хоризонтални стабилизатор и кормило висине и два кормила правца. На предњин странама решеткастих носача а испод крила су се налазили удвојени точкови чија је осовина гуменим кајшевима била везана за конструкцију. Кајшеви и гумени точкови су служили за амортизацију удара при слетању авиона.

Погонска група овог авиона је био ротативни мотор ваздухом хлађен са дрвеном вучном елисом који се налази у кљуну авиона. Обртни (ротативни) мотор је био заштићен лименом облогом. Кабина авиона је била направљена од дрвених вишеслојних плоча и у је могла да се смести двочлана посада.

Варијанте авиона[уреди | уреди извор]

Авиони из фамилије Кодрон G.3 су се међусобно веома мало разликовали то су у ствари била прилагођавања основног типа G.3 разним потребама и варијације са различитим моторима. Постојала је и хидропланска варијанта овог авиона када су уместо точкова монтирани пловци.

  • Кодрон G.3 А2 - оригинална верзија са Gnome/Le Rhone ротационим мотором снаге 60kW
  • Кодрон G.3 D2 - верзија школски двосед са дуплим командама коришћен у Русији и Блискон истоку
  • Кодрон G.3 E2 - верзија школског авиона за основну обуку
  • Кодрон G.3 R1 - школски авион коришћен у Француској и ваздушног корпуса САД
  • Кодрон G.3 12 - верзија са звездастим 10-то цилиндричним мотором Anzani снаге 75kW
  • GOTHA LD3; LD4 - верзије које је производила немачка GOTHA на основу заробљених примерака.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Коришћен је за време рата у преко 27 земаља широм света, а због свог кавалитета и практичности његово коришћење је продужено све до половине двадесетих година 20. века. Укупно је направљено 2.450 ових авиона од тог броја 233 авиона је произведено по лиценци у Великој Британији а 166 у Италији. Када је повучен са прве линије фронта овај авион је служио за обуку пилота јер је због своје стабилности опраштао пилотима почетничке грешка.[2]

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Авион Кодрон G.3 у три пројекције

До данас су сачувана три примерка овог авиона који се налазе у:

  • музеју РАФ-а
  • музеју у Ла Буржеу и
  • музеју ратног ваздухопловства Белгије.

Направљене су и две реплике овог авиона једна се налази у Ваздухопловном музеју Португалије а други у музеју ваздухопловства у Венецуели.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зборник радова, Српска авијатика 1912 - 1918, МЈВ. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  2. ^ „Кодрон G.3”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2014. г. Приступљено 15. 08. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • О. Петровић, Н. Ђокић, Авиони и балони краљевине Србије, Српска Авијатика 1912-1918., МЈВ, Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2.,
  • Janić Čedomir, , Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
  • Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Шавров, В. Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000., ABC-CLIO Inc., 2001., Santa Barbara,California. ISBN 978-1-57607-364-3. стр. 72.
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кодрон G.3 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кодрон_G.3&oldid=26901538”