Козара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Козара (вишезначна одредница).
Disambig.svg
Уколико сте тражили Национални парк, погледајте чланак Национални парк Козара.


Координате: 44° 58′ 00" СГШ, 16° 55′ 00" ИГД

Козара
Лисина
Лисина
Надморска висина 978[1] m (Лисина (Козара))
Републике БиХ - Република Српска
Козара на мапи БиХ

Козара је планина у сјеверозападном дијелу Републике Српске,[1] БиХ.

Козара се простире у дужину од 70 км и ширину од 20 до 30 км.[1] Омеђена је ријекама Савом на сјеверу, Врбасом на истоку, Саном на југу, Уном на западу и Гомјеницом.[1] Највиши врх Козаре је Лисина (978 м).[1] Козара се протеже у правцу сјеверозапад-југоисток на подручју 7 општина: Нови Град, Костајница, Козарска Дубица, Градишка, Лакташи, Бања Лука и Приједор.[1]


Рељеф[уреди]

Рељеф сваког предјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).

Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада Динарском систему планина.

И поред тога што је Козара стара-громадна планина и релативно мале надморске висине, она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, увала, завала.

У средишњем дијелу планине, смјером исток-запад, уздиже се врх Мраковица (804 m), а смјером сјеверозапад, у подножју Мраковице извире поток Мала Мљечаница, који се даљим током, остављајући са своје десне стране веома стрму страну, Витловску косу, спаја са рјечицом Грачаницом, на мјесту Саставци.

Биљни и животињски свијет[уреди]

Вертикална стратификација биљног система планине изгледа овако: на пашњаке у плодном Поткозарју наслања се спрат листопадних шума, углавном граба, букве и храста, изнад њега црногоричне шуме смреке, јеле и бора, из којих извирују камене литице козарачких врхова: Лисине, Козарачкго камена, Зечјег камена...

Хоризонтални распоред шуна: на сјеверу доминирају високе јелове и букове шуме а у јужном дијелу су површине обрасле ниским шумама храста и културама четинара- црни бор, бијели бор и смријека (смрча).

Када би се код Лакташа у близини Бањалуке ушло у козарачке шуме, седамдесет километара би се могло непрекидно пролазити кроз шуме, а настављајући даље од хрватске границе, и много дуже.

Козара има и велики број љековитог биља: нана, камилица, мајчина душица, зова...

Поред великог броја отровних гљива има и огроман број јестивих гљива: вргањи, лисичице, смрчци, рудњаче, пухаре, пупавке... Богата је сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, дивљом мачком, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, у вријеме великих поплава ријеке Саве, бјежећи од поводња у Козари нађу уточиште и јелени, што све заједно чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Балкана. Овом богатству дивљачи доприноси и чињеница да је тотово свих 70 км дужине и 20 км ширине планина прекривена шумама.

Индустријски потенцијали[уреди]

Непрегледне шуме, уз домаћински однос према њима и нама, су непресушни извор блага од здравља до индустрије. Премудра и намјерна Аустроугарска царевина је, још крајем 19. вијека, по цијелој Козари изградила ускотрачну пругу којом је лакше и брже одвозила наше шуме у своје фабрике. (Остаци пруге су и сада видљиви по планини).

Туризам, лов, планинарење на Козари[уреди]

Природне љепоте Козаре и њени разнолики предјели честа су одредница многих планинарских и ловачких друштава из околних градова, Приједора, Козарске Дубице, Бање Луке и Градишке.

Лов је на Козари стар колико и човјек. На њој се организовано лови од времена оснивања првог ловачког друштва 1906. године. На нижим надморским висинама има јаребице, препелице и фазана. Како се висина повећава тако се мијења и састав дивљачи у ловишту. Следе зец, лисица, срнећа дивљач, дивља свиња, дивља мачка...

Посебно активна друштва на подручју Козаре су Планинарско алпинистички клуб Паук-Приједор, Планинарско друштво Клековача из Приједора као и планинарско друштво Превија из Бања Луке.

Када се ове дјелатности у пракси не би дијелиле, и када би им се организовано приступало с намјером да се синхронизују и примјере јена другој, ефекти би могли бити и у финансијском погледу много значајнији.

Предајник[уреди]

На Козари је 2. октобра 2011. пуштен у рад предајник Радио-телевизије Републике Српске, односно антенски стуб и систем.[2] Антенски систем који је висок 84 метра је заједнички пројекат Владе Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске.[2] Предајник сигналом Јавног сервиса Републике Српске покрива подручје од Посавине до Западне Крајине, те рејон Шипова и Мркоњић Града.[2]

Споменик жртвама усташко-фашистичког терора на Мраковици

Kозара и историја[уреди]

Козара је питома планина. Није висока, али су све остале њене димензије, и географске и оне друге, грандиозне. На њој, по Витловској има прашумских простора по којима још није крочила људска нога. Није ова планина безазлена, у њој се лако може и лутати и залутати, а да није таква зар би се по њој током вијекова тражила збјежишта што су чувала главе за сва наша сјећања. Огромна пространства шума, многобројне косе, висови, јарци и пропланци, изобиље дивљачи, рибе и јестивог биља, љековито биље, много дрвета, силни бивци, на хиљаде извора питка воде, пружало је довољно заклона и сигурности у овим вјетровитим многонационалним и многоконфесионалним, па зато увијек ризичним, просторима. Од праисторије, преко историје новог вијека, многобројних буна и погрома, из времена Турака, Аустроугара и Њемаца, Петра Поповића- Пеције и др Младена Стојановића, националних ратова аутохтоних Муслимана и Срба, ножа хрватских усташа, па до најновијег времена Козари је синоним живот. У њој су збјегови и збјежишта кроз историју. Нема овдје мјеста никаквом политичком ни идеолошком разлогу. У Козару су Срби долазили „главом без обзира“ да би са домаћим Србима по њој спашавали сопствене главе. Kозара је и једна од тачака у којој је извојевана побједа у Дугом свјетском рату против Њемаца и домаћих квислинга на територији тадашњне Краљевине Југославије, потом ФНРЈ-е и СФРЈ-е. У Козари су се дизали устанци и буне. Она је породилиште и гробница. Козара је зато митска планина.

На једном од врхова планине Козаре, на вису Мраковица, подигнут је монументални споменик палим за слободу у Другом светском рату, рад вајара Душана Џамоње, са меморијалним зидом на коме је уписано 9921 име страдалих партизана и народа.

Врхови Козаре[уреди]

Ријеке и потоци Козаре[уреди]

Остали топоними Козаре[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), стр. 5
  2. ^ а б в „Нови предајник на Козари“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 2. 10. 2011. Приступљено 3. 10. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Марјановић Н. Тенис у Приједору, Србоштампа, Београд, 1999.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Козара