Козарска Дубица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Козарска Дубица

Разгледница Козарске Дубице
Разгледница Козарске Дубице

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Козарска Дубица
Становништво
Становништво (2013) 11.566
Положај
Координате 45°10′36″N 16°48′34″E / 45.1767, 16.8094
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Козарска Дубица на мапи БиХ
{{{alt}}}
Козарска Дубица
Козарска Дубица на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 79240
Позивни број 052


Координате: 45° 10′ 36" СГШ, 16° 48′ 34" ИГД

Козарска Дубица (раније Босанска Дубица) је градско насеље и сједиште општине Козарска Дубица у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Козарска Дубица укупно је пописано 11.566 лица.[1]

Географија[уреди]

Град се налази 26 км од ауто-пута Загреб - Београд, главног путног правца који спаја западну са источном и југоисточном Европом.

Козарска Дубица је административно, политичко и културно сједиште дубичке регије, у последњих неколико година прогресивно се шири на исток и југоисток стварањем подручја за индустријску зону и нова градска насеља, Петра Пеције, Мораве и Ђолови.

Етимологија имена[уреди]

У давна времена велики део Европе прекривало је масивно дрво храст лужњак (оријаш), латински Quercus robur. Доказано је да је то дрво прекривало и тло данашње Козарске Дубице. Доласком Словена у ове крајеве почела је изградња насеља на данашњој локацији, којег су назвали по Дубу — старословенски назив за крепко дрво тог храста лужњака. Данас се то дрво може наћи само у шљунку реке Уне, као остатак давних времена. Један такав примјерак се налази изложен у витрини у центру града, чија старост је са методом радиоактивног распада угљеника C-14 процењена на 2.500 година.

Лишће дуба се налази и у грбу града.

Географске одлике[уреди]

Град Козарска Дубица се налази на надморској висини од 104 m. Општина је претежно равничарског земљишта иако има и брдовитих подручја на сјеверозападним и сјевероисточним дијеловима општине који се надовезују на планине Козару и Просару. Смјештена је у доњем току ријеке Уне и средишњем току ријеке Саве. За дубичку регију карактеристично је обиље плодног земљишта. Око 60% укупне површине дубичке регије представља обрадиво земљиште.

Историја[уреди]

Козарска Дубица је један веома стари град. То потврђују многи археолошки споменици нађени на овом простору. Иако је ово подручје релативно неистражено наилазимо на пар споменика којима је археологија посветила пажњу. Овдје ћу искористити прилику да набројим само нека познатија: локалитет у Читлуку, Суваји, Драксенићу, Стригови и др. Што се тиче самог града по наводима историчара Д. Самарџије на овом простору је још 930. године постојао један велики град Дубица. По наводима историчара Х. Хаџиалагића Дубица се први пут у изворима спомиње 1197. године.

Цијели средњи вијек Дубица се налазила у саставу Угарске Монархије са изузетком 1398—1402/4 када улази у састав Босанске државе под српским великашем Хрвојем Вукчићем. Босна је 1463. године пала под Османску власт, међутим Дубица је и даље остала у саставу Угарске краљевине. Дубица пада под Турску власт тек 1538. године када Турци излазе на ријеке Уну и Саву. До пада под Турску власт већину становништва на Дубичким посједима чинили су католици. Након догађаја из 1538. тај омјер се нагло мијења. Католичко становништво се повлачи у унутрашњост монархије док се православно и турско становништво досељава на ове просторе. Турци су били привучени великим посједима које им је додјељивала порта, а православно становништво им је служило као радна снага и као мартолози (помоћни одреди у турској војсци).

Манастир Моштаница код Козарске Дубице
Градско купалиште на Уни и сплав-ресторан Св. Никола у позадини
Променада

Православног становништва до доласка Османске власти на ове просторе није било или га је било веома мало. Међутим сад се поставља питање настанка манастира Моштанице. Према народној традицији која је још увијек жива на овим просторима манастир су основали Немањићи. У манастиру се чува кључ са урезаним бројевима 1111. Многи вјерују да је то година оснивања манастира, али ту долази до проблема. Немањићи још увијек нису били на власти у Србији тако да га они нису могли саградити 1111. године. Манастир се први пут јавља у изворима 1579. године када се спомиње да је ту при игуману Григорију написана књига Отачник. Историчар и географ Љуба Михић тврди да је манастир морао настати много раније од првог помена у изворима из једног очитог разлога. Пошто је у то вријеме био развијен да су се у њему и књиге преписивале, што је за оно вријеме био скуп, тежак и напоран посао. Прота Славко Вујасиновић побија тезу о томе да су манастир основали Немањићи. Манастир је млађег стила од оног из доба Немањића. По њему годину оснивања манастира треба тражити у 1501. години.

Стара графика Дубице

Након освајња области дуж Уне и Саве Османлије су на тим просторима организовале власт у облику капетанија. Капетаније су биле мање, тачно ограничене (војнички организоване) територије које су дијелиле Османско царство од Хрватских земаља. Тако су постојале Градишка капетанија, Крупска капетанија, а међу најстаријим се такође спомиње и Дубичка капетанија. Дубичка капетанија се први пут спомиње у изворима 1611. године, а највјероватније је постојала и много раније. Ако знамо да је капетанија у Градишкој настала одмах послије заузећа 1537. године, Крупска након освајања 1565., наводи нас на мишљење да је и Дубичка капетанија много старија од првог помена у изворима. Први капетани у Дубици потицали су из породице Шерић. Они су управљали Дубичком капетанијом од 1611. до 1687. године. Њих су наслиједили Церићи.

Има релативно мало извора који описују изглед града Дубице у XVI, XVII, и XVIII вијеку. Љубо Михић у књизи Козара спомиње један занимљив извор из тридесетих година XVII вијека који каже да је Дубица град мале важности, да унутар тврђаве може имати више од 10 кућа, а извана око 40. Исто тако каже да се унутар и извана тврђаве налази око 200 ратника са неколико ага и једним капетаном. Евлија Челебија путописац из XVII вијека, око 1660. године посјетио је Дубицу. Он каже да град лежи на обали ријеке Уне и да је саграђен од тврдог материјала, али је веома мален. Има градског заповједника око 150 војника и складиште муниције. У тврђави се налази стотину десет даском прекривених кућица, Сулејман – Ханова џамија, а покрај ње опкоп и висећи мост. Постоји слика из 1685. године (овдје обиљежена као стара графика Дубице) која приказује опсаду Дубице. Та слика је непознатог аутора, али како се претпоставља аутор је савременик догађаја које исцртава. По Хашиму Шерићу којег Хусреф Хаџиалагић цитира у својој књизи „Босанска Дубица кроз вјекове“, на слици се може видјети да је Дубица имала око 200 кућа које су збијене једна до друге поредане око Дубичке тврђаве. Скоро све куће су имале подруме тј. биле су одигнуте од земље због поплаве, али су доста малене. На слици се види једна црква и четири џамије. Црква се налазила изван града док су џамије биле поредане око тврђаве. Тврђава се налазила на самој обали Уне. Она је била изграђена у облику трокута са високим кулама на угловима које су биле повезане зидовима. Двије куле су се налазиле на обали док је трећа била јужно. Око цијеле тврђаве налазили су се дубоки јаркови у које се наводила ријека из Уне.

Кроз цијели XVIII вијек смјењивале су се Аустријска и Турска управа над Дубицом. Тако су Аустријанци 1687. заузели и држали Дубицу све до 1701. године уз мали прекид од 1690. до 1692. године. Под Турску управу она долази опет 1701. која траје све до 1716. када Дубицу поново осваја Аустрија. Њена управа Дубицом траје до 1739. године кад се мировним уговором у Београду граница између Аустрије и Турске ставља на ријеке Уну и Саву. Овај мир није био дугог вијека и већ 1788. године Аустрија опет заузима Дубицу. Око Дубице су те и наредних година вођени жестоки бојеви тако да је овај рат Турске и Аустрије назван Дубички рат. Турска опет 1797. осваја Дубицу која сад остаје у њеном саставу све до Берлинског конгреса 1878. године.

Као што видимо из раније наведеног то су била тешка времена за Дубичанце. Страдало је много и православног и муслиманског живља. Многе православне породице су се услијед терора одлучиле да пребјегну преко Уне и Саве и тамо покушају наћи бољи живот. Манастир Моштаница је такође осјетио страхоте овог тешког и туробног доба (био је спаљен у неколико наврата).

Ова општина је у читавој својој историји постојања највише страдала током Другог свјетског рата, када је окупирана од стране НДХ, а на њеног територији се налазио један дио система усташких концентрационих логора Јасеновац, Логор Доња Градина. У логору Доња Градина на површини од 116 хектара, усташе су ликвидирале 360.000 људи, а до сада је откривено 105 масовних гробница великих димензија. Данас се на овом простору општине Козарска Дубица налази спомен подручје Доња Градина. У рату током распада Југославије 18. и 19. септембра 1995. године подручје општине Козарска Дубица је нападнуто од стране војске Републике Хрватске. Овај напад је одбранила Војска Републике Српске.

Култура[уреди]

  • КУД Милан Тепић
  • КУД Препород
  • Фолклорна секција Уна

Спорт[уреди]

Козарска Дубица је сједиште фудбалског клуба Борац и клуба борилачких спортова Обилић.

Градови побратими[уреди]

  • Општина Рамат Ишај у Израелу од 2012.[2]

Становништво[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 6.084 (44,47%) 4.812 (43,07%) 4.927 (53,64%)
Срби 5.540 (40,49%) 3.439 (30,78%) 3.417 (37,20%)
Хрвати 288 (2,10%) 316 (2,82%) 481 (5,23%)
Југословени [b] 1.329 (9,71%) 2.453 (21,96%) 251 (2,73%)
остали и непознато 439 (3,20%) 150 (1,34%) 109 (1,18%)
Укупно 13.680 11.170 9.185
Демографија
Година Становника
1879. 8.776 (испостава)
1885. 12.069 (испостава)
1895. 15.176 (испостава)
1910. 25.794 (котар)
1921. 27.354 (котар)
1931. 33.129 (срез)
1948. 4.452 [3]
1953. 4.720
1961. 5.952
1971. 9.185
1981. 11.170
1991. 13.680

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
  2. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. ^ „Братимљење и сарадња К. Дубице и израелске општине Рамат Ишај“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 13. 7. 2012. Приступљено 15. 7. 2012.. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Козарска Дубица