Козарска Дубица

Козарска Дубица
Разгледница Козарске Дубице
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Општина Козарска Дубица
Географски подаци
Географске координате	45° 10′ 36" СГШ 16° 48′ 34" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Становништво (1991)
број становника	13.680
Остали подаци
Поштански број	79240
Позивни број	052
Козарска Дубица  Козарска Дубица на мапи Босне и Херцеговине

Козарска Дубица (раније Босанска Дубица) је градско насеље и сједиште општине Козарска Дубица у Републици Српској, БиХ.

Географија

Град се налази 26 км од аутопута Загреб - Београд, главног путног правца који спаја западну са источном и југоисточном Европом.

Козарска Дубица је административно, политичко и културно сједиште дубичке регије, у последњих неколико година прогресивно се шири на исток и југоисток стварањем подручја за индустријску зону и нова градска насеља, Петра Пеције, Мораве и Ђолови.

Етимологија имена

У давна времена велики део Европе прекривало је масивно дрво храст лужњак (оријаш), латински Quercus robur. Доказано је да је то дрво прекривало и тло данашње Козарске Дубице. Доласком Словена у ове крајеве почела је изградња насеља на данашњој локацији, којег су назвали по Дубу — старословенски назив за крепко дрво тог храста лужњака. Данас се то дрво може наћи само у шљунку реке Уне, као остатак давних времена. Један такав примјерак се налази изложен у витрини у центру града, чија старост је са методом радиоактивног распада угљеника C-14 процењена на 2.500 година.

Лишће дуба се налази и у грбу града.

Географске одлике

Град Козарска Дубица се налази на надморској висини од 104 m. Општина је претежно равничарског земљишта иако има и брдовитих подручја на сјеверозападним и сјевероисточним дијеловима општине који се надовезују на планине Козару и Просару. Смјештена је у доњем току ријеке Уне и средишњем току ријеке Саве. За дубичку регију карактеристично је обиље плодног земљишта. Око 60% укупне површине дубичке регије представља обрадиво земљиште.

Историја

Козарска Дубица је један веома стари град. То потврђују многи археолошки споменици нађени на овом простору. Иако је ово подручје релативно неистражено наилазимо на пар споменика којима је археологија посветила пажњу. Овдје ћу искористити прилику да набројим само нека познатија: локалитет у Читлуку, Суваји, Драксенићу, Стригови и др. Што се тиче самог града по наводима историчара Д. Самарџије на овом простору је још 930. године постојао један велики град Дубица. По наводима историчара Х. Хаџиалагића Дубица се први пут у изворима спомиње 1197. године.

Цијели средњи вијек Дубица се налазила у саставу Угарске Монархије са изузетком 1398-1402/4 када улази у састав Босанске државе под српским великашем Хрвојем Вукчићем. Босна је 1463. године пала под Османску власт, међутим Дубица је и даље остала у саставу Угарске краљевине. Дубица пада под Турску власт тек 1538. године када Турци излазе на ријеке Уну и Саву. До пада под Турску власт већину становништва на Дубичким посједима чинили су католици. Након догађаја из 1538. тај омјер се нагло мијења. Католичко становништво се повлачи у унутрашњост монархије док се православно и турско становништво досељава на ове просторе. Турци су били привучени великим посједима које им је додјељивала порта, а православно становништво им је служило као радна снага и као мартолози (помоћни одреди у турској војсци).

Манастир Моштаница код Козарске Дубице

Градско купалиште на Уни и сплав-ресторан Св. Никола у позадини

Променада

Православног становништва до доласка Османске власти на ове просторе није било или га је било веома мало. Међутим сад се поставља питање настанка манастира Моштанице. Према народној традицији која је још увијек жива на овим просторима манастир су основали Немањићи. У манастиру се чува кључ са урезаним бројевима 1111. Многи вјерују да је то година оснивања манастира, али ту долази до проблема. Немањићи још увијек нису били на власти у Србији тако да га они нису могли саградити 1111. године. Манастир се први пут јавља у изворима 1579. године када се спомиње да је ту при игуману Григорију написана књига Отачник. Историчар и географ Љуба Михић тврди да је манастир морао настати много раније од првог помена у изворима из једног очитог разлога. Пошто је у то вријеме био развијен да су се у њему и књиге преписивале, што је за оно вријеме био скуп, тежак и напоран посао. Прота Славко Вујасиновић побија тезу о томе да су манастир основали Немањићи. Манастир је млађег стила од оног из доба Немањића. По њему годину оснивања манастира треба тражити у 1501. години.

Стара графика Дубице

Након освајња области дуж Уне и Саве Османлије су на тим просторима организовале власт у облику капетанија. Капетаније су биле мање, тачно ограничене (војнички организоване) територије које су дијелиле Османско царство од Хрватских земаља. Тако су постојале Градишка капетанија, Крупска капетанија, а међу најстаријим се такође спомиње и Дубичка капетанија. Дубичка капетанија се први пут спомиње у изворима 1611. године, а највјероватније је постојала и много раније. Ако знамо да је капетанија у Градишкој настала одмах послије заузећа 1537. године, Крупска након освајања 1565., наводи нас на мишљење да је и Дубичка капетанија много старија од првог помена у изворима. Први капетани у Дубици потицали су из породице Шерић. Они су управљали Дубичком капетанијом од 1611. до 1687. године. Њих су наслиједили Церићи.

Има релативно мало извора који описују изглед града Дубице у XVI, XVII, и XVIII вијеку. Љубо Михић у књизи Козара спомиње један занимљив извор из тридесетих година XVII вијека који каже да је Дубица град мале важности, да унутар тврђаве може имати више од 10 кућа, а извана око 40. Исто тако каже да се унутар и извана тврђаве налази око 200 ратника са неколико ага и једним капетаном. Евлија Челебија путописац из XVII вијека, око 1660. године посјетио је Дубицу. Он каже да град лежи на обали ријеке Уне и да је саграђен од тврдог материјала, али је веома мален. Има градског заповједника око 150 војника и складиште муниције. У тврђави се налази стотину десет даском прекривених кућица, Сулејман – Ханова џамија, а покрај ње опкоп и висећи мост. Постоји слика из 1685. године (овдје обиљежена као стара графика Дубице) која приказује опсаду Дубице. Та слика је непознатог аутора, али како се претпоставља аутор је савременик догађаја које исцртава. По Хашиму Шерићу којег Хусреф Хаџиалагић цитира у својој књизи „Босанска Дубица кроз вјекове“, на слици се може видјети да је Дубица имала око 200 кућа које су збијене једна до друге поредане око Дубичке тврђаве. Скоро све куће су имале подруме тј. биле су одигнуте од земље због поплаве, али су доста малене. На слици се види једна црква и четири џамије. Црква се налазила изван града док су џамије биле поредане око тврђаве. Тврђава се налазила на самој обали Уне. Она је била изграђена у облику трокута са високим кулама на угловима које су биле повезане зидовима. Двије куле су се налазиле на обали док је трећа била јужно. Око цијеле тврђаве налазили су се дубоки јаркови у које се наводила ријека из Уне.

Кроз цијели XVIII вијек смјењивале су се Аустријска и Турска управа над Дубицом. Тако су Аустријанци 1687. заузели и држали Дубицу све до 1701. године уз мали прекид од 1690. до 1692. године. Под Турску управу она долази опет 1701. која траје све до 1716. када Дубицу поново осваја Аустрија. Њена управа Дубицом траје до 1739. године кад се мировним уговором у Београду граница између Аустрије и Турске ставља на ријеке Уну и Саву. Овај мир није био дугог вијека и већ 1788. године Аустрија опет заузима Дубицу. Око Дубице су те и наредних година вођени жестоки бојеви тако да је овај рат Турске и Аустрије назван Дубички рат. Турска опет 1797. осваја Дубицу која сад остаје у њеном саставу све до Берлинског конгреса 1878. године.

Као што видимо из раније наведеног то су била тешка времена за Дубичанце. Страдало је много и православног и муслиманског живља. Многе православне породице су се услијед терора одлучиле да пребјегну преко Уне и Саве и тамо покушају наћи бољи живот. Манастир Моштаница је такође осјетио страхоте овог тешког и туробног доба (био је спаљен у неколико наврата).

Спорт

Козарска Дубица је сједиште фудбалског клуба Борац.

Становништво

Хотел Зептер на обали Уне.

Козарска Дубица
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	6.084 (44,47%)	4.812 (43,07%)	4.927 (53,64%)
Срби	5.540 (40,49%)	3.439 (30,78%)	3.417 (37,20%)
Хрвати	288 (2,10%)	316 (2,82%)	481 (5,23%)
Југословени	1.329 (9,71%)	2.453 (21,96%)	251 (2,73%)
остали и непознато	439 (3,20%)	150 (1,34%)	109 (1,18%)
укупно	13.680	11.170	9.185

Демографија
Година	Становника
1879.	8.776 (испостава)
1885.	12.069 (испостава)
1895.	15.176 (испостава)
1910.	25.794 (котар)
1921.	27.354 (котар)
1931.	33.129 (срез)
1948.	4.681
1953.	5.579
1961.	6.259
1971.	9.185
1981.	11.170
1991.	13.700

Галерија

• 

  Трг у центру града

• 

  Градско шеталиште - Светосавска улица

• 

  Градско купалиште на Уни.

• 

  Корзо, поглед из парка.

• 

  Топ у градском парку.

• 

  Поглед на ужи дио града са дубичког узвишења, Кривдића Брдо, децембар 2007.

• 

  Православна црква са Светосавским домом.

• 

  Дрворед испред граничног прелаза

• 

  Шеталиште у центру града

Види још

• Општина Козарска Дубица

Култура

• КУД Милан Тепић
• КУД Препород

Извори

• Општина Козарска Дубица ((sr))
• Портал Козарска Дубица ((sr))
• Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
• Hadžialagić Husref, Bosanska Dubica kroz vjekove, Rijeka 2005
• Samardžija Dušan, Bosansko Dubičko područje u NOR-u i Socijalističkoj revoluciji 1941 – 1945., Bosanska Dubica 1984
• Прото Вујасиновић Славко, Манастир Моштаница, Бања Лука 1933.
• Mihić Ljubo, KOZARA priroda, čovjek, istorija, Novi Sad 1987
• Kreševljaković Hamdija, Kapetanije u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1980
• Čelebija Evlija, Putopis odlomci o Jugoslovenskim zemljama, priredio i komentarisao Hazim Šabanović, Sarajevo 1957

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Козарска Дубица

• Историјска библиотека:Дубички топ ((sr))

	Општина Козарска Дубица
Насељена мјеста	Агинци, Бабинац, Бачвани, Бијаковац, Бјелајци, Божићи, Брекиња, Велико Двориште, Верија, Влашковци, Војскова, Вриоци, Горња Градина, Горњоселци, Гуњевци, Демировац, Диздарлије, Доња Градина, Доња Јутрогошта, Доња Слабиња, Доњи Јеловац, Драксенић, Јасење, Јохова, Јошик, Кадин Јеловац, Клековци, Кнежица, Козарска Дубица, Комленац, Кошућа, Котурови, Крива Ријека, Маглајци, Мало Двориште, Међеђа, Међувође, Мирковац, Мљечаница, Мразовци, Мурати, Новоселци, Оџинци, Парнице, Побрђани, Пуцари, Раковица, Сјеверовци, Скључани, Срефлије, Стригова, Суваја, Тукључани, Ћуклинац, Ушивац, Фурде, Хаџибајир, Хајдеровци, Челебинци, Читлук, Шеварлије, Шпиља
Мјесне заједнице	Агинци, Бјелајци, Демировац, Доња Градина, Драксенић, Јошик, Клековци, Кнежица, Комленац, Међеђа, Међувође, Моштаница, Петар Пеција, Петриња, Поуње, Пуцари, Раковица, Слабиња, Срефлије, Урије, Хаџибаир, Центар