Козлац

Из Википедије, слободне енциклопедије
козлац
Arum maculatum
Arum maculatum
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Liliopsida
ред: Alismatales
породица: Araceae
род: Arum
Биномијална номенклатура
Arum maculatum
L.
Екологија таксона

Козлац (козалац, вино и ракија, змијино грожђе, змијин чешаљ, календар, закозник, мајасил), лат. Arum maculatum, је вишегодишња зељаста биљка из породице козлаца (Araceae).

Порекло имена:

  • рода од гр. aros = користан;
  • врсте од лат. maculatus = пегав.

Синоним: Arum vulgare

Опис биљке[уреди]

Подземно стабло образује лоптасте или цилиндричне ризоме. Надземна стабљика висока до 40 cm и у њеној основи се налазе крупни листови са лискама копљастог облика и дугачким дршкама које су образују рукавце. Лиске су са лица тамнозелене са тамносмеђим пегама. Цветови образују цваст клип обавијену спатом, приперком у облику фишека, који је споља зелен, а унутра жућкаст и често покривен љубичастим пегама. Цветови су једнополни, миришу на труло месо што привлачи одређене инсекте који улазе у доњи, проширени део спате где су смештени женски и мушки цветови. Плод је бобица наранџастоцрвене боје која се развија из женских цветова.

Хемијски састав дроге[уреди]

Од козлаца се као дрога користи ризом (Ari rhizoma) који се у рано пролеће вади из земље и суши на сунцу или на промаји.

Хемијски састав ове биљке је још недовољно проучен, зна се да садржи:

Употреба[уреди]

Ризом козлаца се користи углавном у хомеопатији. Употреба у званичној и народној медицини је напуштена.[1]

Треба бити опрезан при коришћењу ризома, односно, користити га само уз консултацију са стручним лицем, јер је у свежем стању отрован.

Референце[уреди]

  1. ^ Тасић С, Шавикин К, Менковић Н: Водич кроз свет лековитог биља, Самостално издање, Београд, 2006.


Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).