Колибри

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Колибри (вишезначна одредница).
Колибри
Archilochus-alexandri-002-edit.jpg
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Чиопе (Apodiformes)
породица: Колибрији (Trochilidae)
Vigors, 1825
потфамилије

Phaethornithinae
Trochilinae

Екологија таксона

Колибрији (Trochilidae) су фамилија птица која је са блиским, сродним породицама правих чиопа (Apodidae) и ћубастих чиопа (Hemiprocinidae), сврстана у заједнички ред чиопа (Apodiformes). Поједини аутори издвајају колибрије у сопствени ред Trochiliformes. Фамилија колибрија има више од 100 родова и око 330-340 врста.

Изглед и грађа тела[уреди]

Колибрији су углавном врло мале птице. Најмањи колибри који је у исто време и најмања птичја врста уопште, Mellisuga helenae, дугачак је, заједно с кљуном и репним перима, само 6 cm. Највећа врста је Patagona gigas, а велики су око 25 cm. Већина колибрија има шарено перје, по правилу с металним одсјајем. Грло мужјака је често сјајно црвено, плаво или смарагдно зелено.

Посебно обележје колибрија је кљун, који је код готово сваке врсте другачији. Тако врста Ensifera ensifera има кљун дуг 10 cm, што је готово једнако колико му је дугачак остатак тела. Супротно томе, кљун врсте Ramphomicron microrhuncum је дуг само 5 mm. Неким врстама кљун је савијен на доле, неким на горе, а заједничко им је само то, да је сваки прилагођен сасвим одређеном типу цвета, тако да свака врста има своју властиту еколошку станицу, чиме се избегава конкуренција међу врстама.

Језик им је дугачак и може се испружити далеко из кљуна. На врху је расцепљен и има облик цевчице, што им омогућава да лако пију нектар из цветова.

Особине[уреди]

Колибрији имају врло високу фреквенцију замаха крилима, чак до 80 замаха у секунди. То им омогућава лет у страну као и уназад, а могу и остати у ваздуху на једном месту. Још једна особина колибрија је и да имају осам пари ребара, док их друге птице имају углавном шест. Срце им ради брзином од 400 до 500 откуцаја у минуту, а број удаха у минуту им је до 250. За време сна, драстично им се смањује фреквенција откуцаја срца јер би у супротном, због врло брзог метаболизма, угинули од глади.

Распрострањеност[уреди]

Колибрији у природи живе искључиво у Америци, и то од југа Аљаске па до Огњене земље.

Галерија[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиврсте
Викиврсте имају података о:
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Колибри