Колинда Грабар Китаровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колинда Грабар Китаровић

Колинда Грабар-Китаровић у концертној дворани Ватрослава Лисинског
Колинда Грабар-Китаровић у концертној дворани Ватрослава Лисинског

Биографија
Датум рођења 29. април 1968. (1968-04-29) (47 год)
Место рођења Ријека (СФРЈ)
Супружник Јаков Китаровић
Деца Двоје
Држављанство Хрватско
Нација Хрватица
Вероисповест Католицизам
Политичка партија Независни[1]
Раније: ХДЗ
Професија Дипломата
Мандат(и)
Председница Републике Хрватске
Тренутна функција
Функцију обавља од 19. фебруара 2015.
Председник Владе Зоран Милановић
Претходник Иво Јосиповић
Помоћница генералног секретара НАТО-а за јавну дипломатију
4. јул 2011. — 2. октобар 2014.
Претходник Стефани Бабст (Stefanie Babst) (в.д.)
Наследник Тед Вајтсајд (Ted Whiteside) (в.д.)
Амбасадор Републике Хрватске у САД
8. март 2008. — 4. јул 2011.
Претходник Невен Јурица
Наследник Вице Скрачић (в.д.)
Министар спољних и европских послова
17. фебруар 2005. — 12. јануар 2008.
Председник Владе Иво Санадер
Претходник Миомир Жужуљ (министар спољних послова); Невен Мимица (министар европских интеграција)
Наследник Гордан Јандроковић
Министар европских интеграција
23. децембар 2003. — 17. фебруар 2005.
Председник Владе Иво Санадер
Претходник Невен Мимица

Колинда Грабар Китаровић (Ријека, 29. април 1968) је хрватска политичарка, дипломата и четврта председница Републике Хрватске. Прва је жена на тој функцији. Од 2005. до 2008. била је на дужностима министра спољних послова и европских интеграција, да бих од 2008. до 2011. била на позицији амбасадора Хрватске у Сједињеним Америчким Државама, а од 2011. до 2015. је била помоћник генералног секретара НАТО-а за јавну дипломатију. На изборима 11. јануара 2015. изабрана је за председницу Републике Хрватске, победивши у другом кругу Иву Јосиповића.

Биографија[уреди]

Рођена је у Ријеци у тадашњој СФР Југославији. Захваљујући програму размене ученика, део детињства и младости провела је у Сједињеним Америчким Државама где је и матурирала у средњој школи у Лос Аламосу у савезној држави Нови Мексико. Године 1993. дипломирала је енглески и шпански језик на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Од 2000. је магистар наука након постдипломских студија из области међународних односа на Факултету политичких наука Свеучилишта у Загребу (теза о америчко-совјетским односима у време Реганове администрације и завршетку Хладног рата).

Професионалну каријеру започела је у Министарству науке и технологије, да би се 1993. запослила у Министарству спољних послова, где је прво радила као саветница у кабинету заменика министра, а потом као начелница сектора за Северну Америку. Године 1997. одлази у амбасаду РХ у Канади, прво као дипломатски саветник, а затим као министар саветник.

На парламентарним изборима 2003. изабрана је за заступницу у Хрватском Сабору. Дана 23. децембра 2003. именована је за министарку за европске интеграције. Дана 18. јануара 2005. постаје шеф преговарачког тима за преговоре о приступању Европској унији. Након спајања Министарства спољних послова и Министарства за европске интеграције, именована је за министарку спољних послова и европских интеграција. На тој дужности остаје до 12. децембра 2008. За време њеног мандата Хрватска је започела преговоре за чланство у ЕУ. Дана 19. марта 2008. ступила је на дужност амбасадора Хрватске у САД.

У Северноатлантском савезу била је задужена за јавну дипломатију, односно „комуникацијску стратегију и приближавање НАТО-а обичним људима“.

Чланица је Трилетарне комисије.

Удата је за Јакова Китаровића, мајка је двоје деце.

Активно говори енглески, шпански и португалски језик, а пасивно немачки, италијански и француски.

Председнички избори 2014./2015.[уреди]

Дана 12. јуна 2014. званично је постала кандидаткиња ХДЗ-а за председницу Хрватске на предстојећим председничким изборима. Изборни програм, назван "За бољу Хрватску", представила је 11. новембра 2014.

На председничким изборима 2014./2015. подржали су је Хрватска демократска заједница - ХДЗ, Хрватска сељачка странка - ХСС, Хрватска странка права др Анте Старчевић- ХСП АС, Блок пензионери заједно - БУЗ, Хрватска демохришћанска странка - ПАМ, Загорска демократска странка - ЗДС, Хрватска социјално-либерална странка - ХСЛС, ХРАСТ - Покрет за успешну Хрватску.

Референце[уреди]

  1. Председник Републике Хрватске не може бити члан нити једне странке.

Спољашње везе[уреди]