Колорадо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Колорадо (вишезначна одредница).


Координате: 39° СГШ, 105° 30' ЗГД

Колорадо
Држава Колорадо
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Денвер
Највећи град Денвер
Гувернер Џон Хикенлупер
Службени језик енглески
Површина 269.837 km²
 - Копнена 268.879 km²
 - Водена 962 km²
Становништво 2008.
 - Број 4.939.456
 - Густина становништва 16,01 ст./km²
Временска зона Mountain: UTC-7/-6
Проглашење за савезну државу САД
 - Датум 1. август 1876.
 - Поредак 38.
Географска дужина 102°03'W — 109°03'W
Географска ширина 37°N — 41°N
Ширина 451 km
Дужина 612 km
Висина
 - Највиша 4401 m
 - Најнижа 1010 m
Скраћенице
 - Поштанска CO
 - ИСО 3166-2 US-CO
Веб-сајт www.colorado.gov

Колорадо (енгл. Colorado) је америчка савезна држава која покрива велики део Стеновитих планина као и северозападни део платоа Колорадо и западни ћошак Велике равнице. Колорадо је део Западних Сједињених Држава и једна је од планинских држава. Обухвата већину јужних Стеновитих планина као и североисточни део Колорадо преријске регије и западне ивице Велике равнице. Колорадо је део западних америчких држава, југозападних држава и планинских држава. Колорадо је осма по величини и двадесетдруга најнасељенија од 50 америчких држава. Држава је названа по Колорадо реци, коју су шпански истраживачи назвали Рио Колорадо по руменој боји слива реке из планина. 1.августа 1876. године амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је прокламацију којом је Колорадо постао 38. америчка држава. Граничи се са севера са Вајомингом, на североистоку и истоку са Небраском и Канзасом, на југу са Новим Мексиком и Оклахомом на западу са Јутом и на југозападу са Аризоном. Денвер је главни и најнасељенији град у Колораду.

Географија[уреди]

Колорадо је препознатљив по својој разноликој географији која се креће од високих планина, равница и пустиња са великим пешчаним динама, дубоким кањонима, формацијама пешчаног и гранитног камена, река, језера и бујних шума. Колорадо је једина америчка држава која се у потпуности налази изнад 1000 метара надморске висине. Клима у Колораду је комплекснија него у државама ван планинске регије. Као генерално правило, са повећањем надморске висине температура опада.

Планине у Колораду

Историја[уреди]

Регију која данас припада држави Колорадо, насељавали су Индијанцу преко 13 000 година. 28. фебруара 1861. Председниг Џејмс Бјукенан потврдио је одлуком конгреса, слободну територију Колорада. Те границе остале су до данас. Име Колорадо одабрало се зато што се веровало да река Колорадо извире на територији државе. Конгрес САД донео је закон 3. марта 1875. који је дефинисао услове, да територија Колорадо постане савезна држава. 1.августа 1876. амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је проглас којом је Колорадо постао 38 америчка држава[1].

Мост арч

Демографија[уреди]

Амерички цензусни биро процењује да је популација Колорада 1. јула 2012. износила 5.187.582. Најнасељенији и главни град је Денвер. Латиноамериканци износе 20,7 % популације. 64% становиништва Колорада су хришћани, од којих се 44% протестанти, 19% римокатолици, 2% мормони, 1% муслимани, 1 % будисти и 0,5% хиндуси. Религиозно неопредељиви чине 25% популације[2].

Највећи градови[уреди]

Денвер
Денвер
Колорадо Спрингс
Колорадо Спрингс
Поредак Град Популација Орора
Орора
Форт Колинс
Форт Колинс
1 Денвер 619.968
2 Колорадо Спрингс 426.388
3 Орора 332.354
4 Форт Колинс 146.762
5 Лејквуд 144.406
6 Торнтон 121.435
7 Вестминстер 107.967
8 Пуебло 107.577
9 Арвада 107.541
10 Сентенијел 102.603



Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак округа Колорада

Као у федералној влади у свим другим америчким државама, државни Устав Колорада дефинише три нивоа власти: законодавну, извршну и судску. Држава Колорадо је подељена на 64 округа [3]. Девет округа у Колораду има популацију већу од 250.000 становника, док 8 округа има популацију мању од 2.500 становника. Колорадо тренутно има 271 активну општину која укључује 196 вароши, 73 града и 2 припојене градске и окружне владе.[4][5]

Колорадо је подељена на 64 округа:

Култура[уреди]

Постоји велики број филмских фестивала у Колораду који укључују The Stanley Hotel in Dumb and Dumber и Sculptured House у Sleeper.[6]

Историјски центар у Денверу

у Денверу]] Колорадо је познат по југозападној кухињи и Стеновитим планинама. Денвер је познат по бифтеку али има и разноврсну кухињу са многим ресторанима.

Економија[уреди]

Листа телевизије CNBC "Најбоље државе за посао у 2010-ој "пепознала је Колорадо као 3 најбољу државу у нацији иза само Тексеса и Вирџиније. [7] Лични доходак у 2010-ој износио је 51,940$ чинећи Колорадо једанаестим у Америци. Државна економија је разнолика и позната по високој концентрацији научног истраживања и високотехнолошке индустрије. Примарни начин транспорта у Колораду је систем ауто-путева. Интернационални аеродром у Денверу је 4. најфреквентнији домаћи аеродром и 13. најфреквентнији аеродром у Америци. [8] У понуди су и многе међуградске и унутарградске аутобуске линије.

Образовање[уреди]

У Колораду је развијен образовни систем и постоји велики број основних и средњих школа, као и факултета од којих је најзналајнији: Универзитет Адмас Стејт, Колеџ у Колораду и Колеџ Редстон и многи други[9]

Војска[уреди]

У Колораду је тренутно активно 7 великих војних база, од којих су најзначајније:Ер ризерв персонел центар, Војна база Питерсон и Америчка пилотска академија Бивше војне базе укључују и:Камп Хејл и Форт Логан и још две мање битне базе

Заштићене области[уреди]

У Колораду постоје четири национална парка, седам националних споменика, два националне области за рекреацију, два национална историјска налазишта, три национална историјска парка, један национални парк за гледање, једанаест националних шума, два национална пашњака, 41 национална област дивљине, две националне очуване области, осам националних склоништа за дивљач, 44 државна парка, 307 државних области у којима живи дивљач и многе друге сценске, историјске, рекреационе знаменитости.[10]

Спорт[уреди]

Колорадо је земља са најмање становника која има франшизу у свакој од великих професионалних спортских лига. То показује велику жељу за спортом у овој држави. Најзначајнији клубоови су Денвер бронкоси, Денвер барбаријанси и Глендејл рапторси и Денвер нагетси.[11] [12]

Референце[уреди]

  1. ^ President of the United States of America (1. 8. 1876.). „Proclamation of the Admission of Colorado to the Union“ (php). The American Presidency Project Приступљено 14. 4. 2008.. 
  2. ^ American FactFinder - Results &nbsp
  3. ^ „Colorado Counties“. State of Colorado, Department of Local Affairs. 8. 1. 2007. Приступљено 30. 1. 2007.. 
  4. ^ „Active Colorado Municipalities“. State of Colorado, Department of Local Affairs Приступљено 11. 5. 2011.. 
  5. ^ „Colorado Local Government by Type“. State of Colorado, Department of Local Affairs. 27. 2. 2007. Приступљено 11. 5. 2011.. 
  6. ^ Cangialosi, Jason. „Scenic Memorabilia: Colorado's Film Locations“. Yahoo! Movies Приступљено 4. 3. 2013.. 
  7. ^ America's Top States for Business 2010." CNBC Special Report (2010): 1. Web. May 9, 2011. <http://www.cnbc.com/id/37516043/>
  8. ^ Year to Date Passenger Traffic
  9. ^ Colorado Higher Education Overview (Report). CCHE Annual Retreat: Colorado Department of Higher Education. August 6–7, 2009. pp. 1–18. 
  10. ^ Colorado State Parks
  11. ^ Denver Nuggets Official Site
  12. ^ Denver broncos Official Site

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :