Комбанк арена

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 48' 51" СГ Ш, 20° 25' 17" ИГД

Комбанк арена
„Београдска арена“
Комбанк арена
Комбанк арена
Локација Србија Нови Београд, Србија
Градња почела 1991.
Отворен 31. јул 2004.
Архитекта Влада Славица
Капацитет 25.000[1]
Корисници

КК Партизан, КК Црвена звезда

Србија Кошаркашка репрезентација Србије
Србија - Бразил, финале Светске лиге у одбојци 2009. пред рекордних 22.680 гледалаца

Комбанк арена,[2] позната и као Београдска арена, вишенаменска је дворана на Новом Београду намењена за спортске, културне, забавне, изложбене и друге манифестације.

Грађена је од 1991. године, да би употребну дозволу добила је 1. октобра 2007. године. Комбанк арену изградио је конзорцијум ЕПНА - Енергопројект Високоградња и ГП Напред. [3] Укупна цена изградње је достигла 70 милиона евра[3]. Комплекс се састоји од велике дворане, мале дворане и паркинга. Пројектовао га је архитекта Влада Славица.

Комбанк арена има површину од 48.000 m², распоређених у шест етажа.[3]. Капацитет арене је од 20.000 до 25.000 посетилаца у зависности од догађаја[4]. У дворани је и 68 луксузних ложа, које могу да приме 768 посетилаца, ВИП салон са 38 места који се може користити и за конференције за штампу[5].

У дворани се могу одржавати такмичења у боксу, одбојци, кошарци, тенису, борилачким спортовима, рукомету, малом фудбалу, уметничком клизању, атлетици, гимнастици и коњичким спортовима.

Паркинг око дворане је капацитета 4.800 возила[3], али се сматра да је недовољан за највеће манифестације и планира се решавање овог проблема.

Историја[уреди]

КОМБАНК АРЕНА на мапи Београда
{{{alt}}}
КОМБАНК АРЕНА
Положај Београдске арене у Београду

ФИБА је 1989. поверила Београду да организује Светско првенство у кошарци 1994. уз услов да се сагради нова дворана за кошарку. Градска влада је одмах расписала конкурс за најбољи дизајн нове дворане за коју је предвиђено да може да има капацитет од 20.000 места за седење.

Као најбоље решење за арену одабран је пројекат архитекте Владе Славице. Између осталог и зато јер ће у будућем објекту поред спортских сусрета моћи да се изводе и концерти, одржавају конгреси и сајмови. Блок 25, у коме је предвиђена градња, је испуњавао све услове: повезаност градским саобраћајем са свим деловима града, непосредна веза са ауто-путем, близина железничке и будуће метро станице, могућност паркирања већег броја возила. Године 1991. за место нове дворане одређени је новобеоградски Блок 25. Како је до светског првенства преостало још само три године, изргадња оваквог великог објекта је морала бити завршена у рекордном времену. Стога се 126 предузећа удружило у одбор за изградњу Београдске арене. Године 1992. донета је одлука да се започне са пројектним задатком под шифром Т 2000 (Енергопројект- ДД Архитектура и Урбанизам, аутора архитекте Владе Славице). Према подацима из пројектног задатка инвеститор је Предузеће за изградњу и експлоатацију Спортске хале LIMES D.O.O. рок завршетка радова је био март 1994. године. За пројектовање крова одабрана су још двојица архитеката. Изградња је почела 1992. након што је одбор склопио уговор са америчком компанијом ХОК, која је имала доста искуства у изградњи спортских објеката. Међутим због рата у бившој Југславији, Уједињене нације су увеле санкције Савезној Републици Југославији и ХОК је прекинуо сарадњу са одбором. Чак и под оваквим условима, радови на Београдској арени су настављени. СРЈ је током 1993. прошла кроз период хиперинфлације, а због санкција и ратова у бившој Југославији, ФИБА је одузела Београду домаћинство светског првенства.

Радови на изградњи су на неко време и даље настављени, али значајно спорије због недостатка материјала. Радови су 1995. потпуно обустављени. Радови на Београдској арени су поново започети 1998. када је Београд био одабран за домаћина Светског првенства у стоном тенису 1999. Још једном је Југославија изгубила право да организује такмичење због НАТО бомбардовања Србије.

Након политичких промена у Југославији 2000. и укидања наметнутих санкција, Београдска арена је завршена 2004. за потребе одржавања турнира Дијамантска лопта, а Београд је коначно добио право да организује Европско првенство у кошарци 2005.

Привремена дозвола за јавну употребу је истекла почетком 2006. након низа спортских догађаја и концерата 2005. Радови на систему за аутоматско спречавање пожара и лифтовима који испуњавају европске стандарде су завршени новембра 2006, а за то време се у Арени нису организовали никакви догађаји.

У фебруару 2007. српски кошаркашки тренер Божидар Маљковић је предложио да се Београдској арена да име по славном кошаркашком тренеру Александару Николићу, али тај предлог још увек није прихваћен.

Догађаји у арени[уреди]

Највеће хале у Европи
Име објекта Држава Капацитет
Београдска арена Србија 25.000*
СЦЦ Петебургски Русија 25.000
Синан Ердем Дом Турска 22.500
Спортска палата Мерксем Белгија 21.000
Келн Арена Немачка 20.000

Арена је званично отворена 31. јула 2004. године одржавањем кошаркашког турнира Дијамантска лопта 2004. Од тада су у њој одржана европска првенства у кошарци, одбојци, стоном тенису, џудоу и светско првенство у каратеу, Песма Евровизије 2008. и многи други концерти, спортске манифестације, политички скупови итд.

Први догађај који је одржан у Београдској арени био је престижни предолимпијски кошаркашки турнир Шаблон:Diamond Ball Tournament 2004. године. Као успомена на тај први догађај и значајно кошаркашко такмичење на платоу испред северног улаза постављен је својеврстан споменик оличен кроз велику дијамантску кошаркашку лопту. Она је постављена на два мермерна правоугаона стуба, а њена најнижа тачка је на висини преко 3,5 метра. На тај начин лопта је веома уочљива и служи као оријентир.

Два дана након завршетка овог светског турнира одиграна је ревијална утакмица између репрезентација Србије и САД, а овај сусрет је остао упамћен по томе што су гости тражили, навикнути на изузетне мере безбедности и комфора, да се омогући директан улаз аутобуса са играчима у велику дворану. То је било могуће захваљујући карактеристикама Београдске арене. Ово указује да је много пре изградње одређеног објекта потребно водити рачуна о свим постојећим захтевима и стандардима, али и предвидети и извесни степен сигурности за евентуалне, нове потребе. У септембру 2005. године одржано је Европско првенство у кошарци. Строги захтеви ФИБА-е су у потпуности испоштовани (повезан је семафор са серверима ФИБА-е у Минхену како би се резултат аутоматски преносио преко Интернета, а видео-сигнал на ТВ мрежу, први пут је инсталирана и нова опрема за мерење времена...). Коришћена опрема је кошарку уврстила у електронски захтевну игру у којој су све важне информације сакупљане у једном рачунару који је преко оптичких каблова те информације прослеђивао у главни сервер. Овај догађај је био велики тест за будући рад Београдске арене.

2007. и 2008. године се одржало и такмичење Night of The Jumps (Ноћ скокова). Ватрени окршај моторима спада у најекстремније спортове у свету, а мотоциклисти пружају сензационални доживљај који је, само у Европи, до сада видеко преко 1.000.000 посетилаца. За овај наступ Београдска арена је била претворена у огромно градилиште, тако да је у једном моменту са сабласно празним трибинама, без паркета, кошева, голова, са камионима и багерима у и око ње, више подсећала на зграду у изградњи него на место где ће бити одржан летећи циркус двоточкаша. Преко специјалне гуме за заштиту посипала се црвеница, земља коју су пажљиво бирали немачки стручњаци за изградњу скокова. Такмичари су прескакали две главне и четири помоћне, мање скакаонице. Специјално за ову прилику је био постављен и квотерпајп, једна од најатрактивијих рампи за такмичаре и публику. Треба истаћи да возачи од препреке до препреке лете и по 40 метара, а да би то било могуће извести у дворану је усуто неколико тона земље.

Универзијада 2009., поред Олимпијских игара, највеће и најмасовније спортско такмичење које се може организовати у једној земљи одржана је у Београду, а у петнаест спортова и двеста девет дисциплина такмичило се око 9.000 спортиста- академаца из око 140 земаља.

Рекордна посета у Комбанк Арени 24.232 - Делије

Арена је сваке године домаћин свих значајнијих кошаркашких утакмица Црвене звезде и Партизана у међународним такмичењима. У марту 2014. године, на утакмици Еврокупа између Црвена Звездe и Будивељника постављен је рекорд у посети - 24.232 посетилаца.[6][7]

Изузетне погодности које Београдска арена нуди привукле су многе светски познате уметнике, као и оне са простора бивше Југославије, да у њој наступе. Такође, била је домаћин и бројних сајмова, циркуских представа, као и неколико конвенција политичких партија. Ту спада и организовање дечјих представа на леду, као на пример Disney представе, за коју се сценографија и различити реквизити преносе у 14 камиона, а прављење леда на лицу места траје до 48 сати.


Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак догађаја одржаних у Београдској арени

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :