Коморијенти
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
Коморијенти или саумирући (по терминологији Српског грађанског законика) су лица:
- која су настрадала у истој несрећи или случају;
- тако да се редослед њихове смрти не може тачно утврдити, а;
- налазе се у неком положају релевантном за Наследно право.
Обзиром на то да оставиоца могу наслеђивати само они који су га (макар и најкраћи временски тренутак) надживели, коморијенти постају велики проблем који се у упоредном праву решава на два начина:
1. начин је онај из Француског грађанског законика, који уводи две претпоставке надживљавања - да млађи надживљује старијег, и да мушкарац надживљава жену (при чему је ова друга претпоставка примарна). Тако, ако у истој несрећи страдају отац и син, наслеђује син. Ако страдају муж и жена наслеђује муж. А ако страдају отац и кћерка, наслеђује кћерка;
2. начин је онај из Аустријског грађанског законика, који сматра да су коморијенти умрли истовремено, те да се стога не могу међусобно наслеђивати.
Француско решење је општеприхваћено у земљама на које француско право извршило пресудан утицај, укључујући и право Краљевине Југославије, док је аустријски модел прихваћен у већини земаља, укључујући и нашу. Наиме, после 2. св. рата нова власт је укинула све прописе претходне државе, остављајући притом могућност да се нека решења примењују из законских прописа који су важили и раније, али само ако су у складу са Уставом, поретком и вредностима социјалистичког друштва. Како је француско (самим тим и српско) решење оцењено као неправедно и дискриминаторско, почело је да се примењује правно правило из АГЗ-а (који је пре рата важио на територији срезова: Панчево, Алибунар и Бела Црква). Данашње наше право се руководи сличним принципима, тако да је питање коморијената нерегулисано (исто се примењују правила из АГЗ-а).
Разлике између два система [уреди]
Објаснићу на једном простом примеру како функционишу и један, и други систем, како би се видело колико могу да буду различити резултати. Узмимо да су у саобраћајној несрећи страдали муж и жена, тако да је редослед смрти неутврдив. Муж има имовину у вредности од 100.000 динара, а жена у вредности од 200.000 дин. Једини наследници су њихови родитељи:
Француски модел [уреди]
Према општим правилима наслеђивања, када брачни друг наслеђује са родитељима другог брачног друга, он добија пола док родитељи добијају по четвртину. Тако, ако важи претпоставка да је муж надживео жену, њени родитељи добијају по четвртину од 200.000, одн. по 50.000, а остатак се сабира са мужевљевим иметком (100.000 + 100.000 = 200.000), па то деле његови родитељи (добијају по 100.000). Тако се дешава да већи део имовине оде оним лицима која нису у сродству са преминулим, него његовим сродницима, што је неправично решење.
Аустријски модел [уреди]
Из тог разлога је бољи овај други модел. Овде не долази до међусобног наслеђивања супружника, јер се сматра да су умрли истовремено, па наслеђују њихови родитељи, и то свако од свога. Мужевљеви родитељи деле 100.000 (дакле, по 50.000), а женини 200.000 (свако по 100.000).
Наравно, пре него што се примене ови прописи, учиниће се све да се утврди тачан редослед смрти!
