Комунистичка партија Кине
| Комунистичка партија Кине 中国共产党
|
|
|---|---|
 |
|
| Генерални секретар | Си Ђинпинг |
| Основана | 1. јул 1921. |
| Седиште | Пекинг |
| Држава | Кина |
| Млади огранак | Комунистичка омладинска лига Кине |
| Број чланова (2010.) | 80,269,000 |
| Идеологија | Марксизам, Социјализам (са кинеским карактеристикама). |
| Национални народни конгрес |
2099 / 2987
|
| интернет страница | |
Комунистичка партија Кине позната и као Кинеска комунистичка партија је владајућа политичка партија у Народној Републици Кини. Иако уз њу формално постоји и Уједињени фронт,[1] Комунистичка партија Кине је у стварности једина политичка партија у Н.Р. Кини.[2] Владавина комунистичке партије је гарантована Уставом Народне републике Кине.
Садржај |
Историјат[уреди]
Основана је јула 1921. године у Шангају. За време владавине Сун Јат-сена, комунисти су сарађивали с владајућим Куоминтангом. Доласком Чанг Кај-шека на власт 1927. године, покренути су прогони комуниста. Исте године КП Кине је формирала сопствене оружане формације, Кинеску црвену армију.
Чанг Кај-шек је 1933. године покренуо општу офанзиву како би уништио комунисте и заузео територије које су контролисали. Тада је започео познати Дуги марш, током којег се у року од године дана главнина бораца Црвене армије пребацила на сигурније подручје, на север Кине.
По окупацији дела Кине од стране империјалног Јапана 1937. године, комунисти су формирали примирје с Куоминтангом и укључили се у борбу против окупатора. Након завршетка окупације 1945, грађански рат је настављен и комунисти су победили националисте до 1949. године.
КП Кине је у почетку одржавала добре односе са Совјетским Савезом, али је политика дестаљинизације захладила односе кинеских комуниста са совјетскима. Коначни разлаз између две партије званично се десио 1960. године. У тражењу сопственог пута кроз социјализам и унутарпартијских борби, КП Кине је пролазила кроз потресна раздобља, као што је била Културна револуција.
Након Маове смрти 1976, унутар партије се испољила реформистичка струја предвођена Денгом Сјаопингом, која је 1982. године увела Кину у ново раздобље увођења тржишне економије. Ове реформе омогућиле су убрзани раст стандарда и развој економије.[3]
Лидери[уреди]
.JPG)
Између 1921. и 1943. године, вођа КП Кине носио је назив Генерални секретар.
- Чен Дусју, 1921 – 1922. и 1925 – 1927.
- Ћу Ћубај, 1927 – 1928.
- Сјанг Џунгфа, 1928 – 1931.
- Ли Лисан (в.д), 1929 – 1930.
- Ванг Минг (в.д), 1931.
- Бо Гу (в.д), 1932 – 1935.
- Чанг Венцијан (в.д), 1935 – 1943.
Године 1943, уведена је функција Председник КП Кине.
- Мао Цедунг, 1943 – 1976.
- Хуа Гуофенг, 1976 – 1981.
- Ху Јаобанг, 1981 – 1982.
Године 1982, укинута је функција Председник КП Кине и поновно уведена Генерални секретар.
- Ху Јаобанг, 1982 – 1987.
- Чао Цијанг, 1987 – 1989.
- Ђанг Цемин, 1989 – 2002.
- Ху Ђинтао, 2002 – 2012.
- Си Ђинпинг, 2012 -
Референце[уреди]
- ^ New Approaches to the Study of Political Order in China, Donald Clarke, Modern China, 2009. ((en))
- ^ Goodman, David S. G.; Segal, Gerald. China deconstructs: politics, trade, and regionalism. Psychology Press. стр. 48. ISBN 9780415118330.
- ^ „ReformingChina“ Приступљено 8. X 2012.
