Конавли

Из Википедије, слободне енциклопедије
Serb lands in the 9th century.png
Српске земље у средњем веку
У Приморју
У Залеђу

Конавли (Конавле или Конавље) су плодна равница у јужном делу јадранског приморја и једна од области које су Срби населили на Балканском полуострву. Простире се од некадашње Дубровачке републике до Бока Которске, а у њој се налази један од многобројних Сокол градова на овим просторима. У исто време, Конавле су и општина у саставу Дубровачко-неретванске жупаније. До нове територијалне организације у Хрватској, Конавле су биле у саставу бивше велике општине Дубровник. Седиште данашње Општине Конавле је место Цавтат.

Назив[уреди]

Током римске владавине овим просторима у непосредној близини Конавља налазио се град Епидаурус (у близини данашњег Цавтата) који је нестао током словенског насељавања Балкана. Римљани су, да би снабдели град водом, изградили велики систем водоводних канала који су ишли преко данашњег Конавоског поља. У близини села Водовађе и даље се могу видети остаци тог водовода. Претпоставља се да је цела област и добила име по тим каналима — Конавли (Конавље, Конавле).

Прошлост Конавала[уреди]

Конавље је као саставни део Травуније од давнина било у саставу српских држава Властимировића, Војислављевића, Немањића и Котроманића и делило је њихову судбину све до 1427. године када прелази у руке Дубровачке републике.

Подела и продаја Конавала[уреди]

Јачање обласних феудалаца у средњовековној Босни довела је до поделе Конавља 1419. године између Сандаља Хранића Косаче и Петра I Павловића. Северни део од села Обода до тврђаве Сокол припао је Павловићима, а јужни Хранићу. Дубровчани су ускоро закључили савез са Сандаљем из којег је произашла куповина Конавља. Иако је имао само јужни део Сандаљ је републици продао цело Конавље, за дупло већу своту новца без обзира на то што је Радислав Павловић полагао право на северни део Конавља. Тако је на крају након дугих свађа и нагађања Конавље припојено Дубровачкој републици и постало њен највећи извор хране.

Географија Конавала[уреди]

Конавље се простире од села Обода, на око 1.5 километара од Цавтата до уске клисурице која затвара плодно поље на југу и повезује га са Суторином. Цело поље се пружа паралелно са јадранском обалом од које га дели Доња Гора, док га од залеђа Балкана дели кршевита Горња Гора. Током средњег века Конавље је чинио и приморски појас између Доње Горе и мора.

Доња Гора[уреди]

Доња Гора одваја Конављанско поље од јадранског мора. Простире се паралелно са линијом обале у дужини од 33 километара. Највиши врх је Илијино Брдо са својих 561 метар нмв., док је цео предео брдовит и прекривен зеленилом.

Горња Гора[уреди]

Североисточни крај Конавља и његову границу према унутрашњости чини кршевити планински масив Горња Гора. Њен највиши врх је Снијежница (1234 m нмв.) са које се пружа поглед на:

Понорница Љута[уреди]

Изнад села Љута, подно Снијежнице, из голе стене извире обилни поток Љута. У њега се на његовом путу ка северозападу улива већи број поточића, међу којима су Дуги Поток и Копачица. Нешто јужније од села Обода Љута понире у крашком терену. Она поново избија у пећини Јазови из које се улива у Јадранско море.

Становништво[уреди]

По попису из 2001. године, општина Конавле је имала 8.250 становника.

Насеља у Конавлима[уреди]

По ободима поља односно на обронцима Горње и Доње Горе налази се већи број села, која су се у старо време могла похвалити изузетном народном ношњом. Током зиме и пролећа потоци са Гора набујају и слију се у долину која тада подсећа на велико језеро. Због тих поплава у на самом Конавском пољу нема насеља и путева, већ су она измештена на обронке Гора. Плодно земљиште поља привукло је већи број становника у овај крај, због чега се Конавље сматра једном од најнасељенијих области на јадранском приморју.

Највеће насеље у Конављу је Груда у чијој се непосредној близини (на око 3 километара) налази туристички аеродром дубровачке ривијере. Из Груде се креће на успон на највиши врх Конавља и Горње Груде Снијежницу (1234 метара нмв.)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :