Конак кнегиње Љубице

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 44°49′02″N 20°27′08″E / 44.81708, 20.45232

Конак кнегиње Љубице
Конак кнегиње Љубице
Конак кнегиње Љубице
Опште информације
Место Београд
Општина Стари град
Држава Застава Србије Србија
Време настанка 1830.
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Надлежна институција
Седиште Београд
Адреса Калемегдан 14 11000 Београд
Телефон (011) 3287-557, 3287-420
Факс (011) 3287-411
Интернет страна Званични сајт
Електронска пошта [1]
Српска култура
Coat of arms of Serbia.svg
Уметност
Књижевност  • Музика  • Позоришта  • Сликарство  • Фотографија  • Кинематографија
Традиција
Народни обичаји  • Народна ношња  • Игре  • Кухиња  • Сроднички односи  • Религија  • Хералдика  • Епска поезија
Споменици
Непокретна културна добра  • Музеји  • Архитектура  • Тврђаве  • Манастири  • Светска баштина  • Војничка гробља
Разно
Познати Срби  • САНУ  • Спорт  • Дигитализација

Конак кнегиње Љубице налази се у Београду, у улици кнеза Симе Марковића број 8. Због свог историјског и архиктетонског значаја конак има статус споменика културе од изузетног значаја. [1]

Историјат[уреди]

Конак је грађен у периоду од 1829-1831. по налогу кнеза Милоша Обреновићаи под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског неимарства у првој половини 19. века. По замисли кнеза Милоша подигнут је за становање његове породице, кнегиње Љубице и синова - Милана и Михаила, а истовремено и двор за резиденцију. Зграда је до данас сачувана као најрепрезентативнија градска кућа из прве половине 19. века. У архитектонској обради садржи све одлике оријенталног грађевинарства, варијанте тзв. српско-балканског стила, али са декоративним елементима класицизма који најављују утицај Запада на домаћу архитектуру у првом периоду обнове српске државе.

Положај[уреди]

Нови конак, какав је назив имао у време подизања, подигнут је на углу некадашњих улица Богојављанске и Дубровачке, у непосредној близини Саборне цркве и Патријаршије. Постављен у слободном простору у пространом дворишту, ограђен првобитно високим зидом, што је било карактеристично за то време. Главном фасадом конак је окренут према реци Сави, а унутрашњим двориштем и дворишном фасадом према Косанчићевом венцу.

Архитектура[уреди]

Основа Конака је правоугаоног облика и сразмерно велика, као кућа српско-балканског стила на три нивоа, има подрум, приземље и спрат. Подрум је покривен сводовима, а приземље и спрат су зидани уз примену класичног зидања у опеци и бондручног зидања са дрвеном конструкцијом испуњеном опеком. Четвороводни кров је покривен ћерамидом, а надвисује га осмострано кубе и осам димњака.

Приземље и спрат имају средишњи хол око којег су распоређене остале одаје, са диванханама, нека врста данашње дневне собе, а такође и салона за пријем. Конак кнегиње Љубице је најрепрезентативнији пример сачуване грађанске архитектуре из прве половине 19. века у Београду, на коме се огледа спој градитељске традиције и нових европских утицаја. Традиционални елементи су најизраженији у унутрашњој организацији простора приземног и спратног дела, као и у кровној конструкцији са истуреним стрехама, покривеној ћерамидом. Европски утицаји огледају се у појединим декоративно-архитектонским елементима, посебно израженим у обради фасаде.

Конак од лицеја до галерије и музеја[уреди]

Од доласка на власт Александра Карађорђевића 1842. године, па надаље, зграда је служила као Лицеј, Касациони и Апелациони суд, Уметнички музеј, Црквени музеј, Дом стараца и старица, Завод за заштиту споменика културе Србије, а сада је у саставу Музеја града Београда и користи се за излагање музејског материјала и сликарских изложби. Сталну поставку у Конаку чини оригинални намештај, рађен у оријентално-балканском стилу као и другим стиловима оног времена (класицизам, бидермајер, необарок).

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]