Конго (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Конго (Congo)
Излазак Сунца изнад реке Конго
Излазак Сунца изнад реке Конго
Основне карактеристике
Дужина 4.700 км
Површина басена 3.680.000 км²
Просечан проток 41.800 м³/с
Водоток
Ушће Атлантски океан
Географске карактеристике
Земље слива Flag of the Democratic Republic of the Congo ДР Конго,
Flag of the Central African Republic Централноафричка Република, Flag of the Republic of the Congo Република Конго
Слив Конга
Слив Конга

Конго или Заир је највећа река у западном делу Централне Африке. Река је дугачка око 4.700 km [1], што је чини другом по дужини у Африци (после Нила). Конго са својим притокама велимим делом протиче кроз тропске шуме, услед чега је веома богат водом. Конго је највећа река по количини воде и површини слива у Африци, а друга у свету (после Амазона). Пошто се велики део речног басена лежи око екватора, ниво воде у реци је веома стабилан, јер увек барем над једним делом реке пада киша.[1] Река протиче кроз Демократску републику Конго и кроз Републику Конго и обе државе су добиле име по реци. Између 1971. и 1997. године власти тадашњег Заира називале су реку Заир.

Извори реке Конго леже на планинама око Велике Источноафричке пукотине. Тамо настаје спајањем река Луапула и Луалаба и у току до Станлијевих Водопада тече под именом Луалаба, а од водопада под именом Конго.

Река се улива у Атлантски океан и њено ушће износи 40 километара.

Историја истраживања[уреди]

Конго код Малакујуа.

Ушће реке Конго у Атлантски океан је 1482. године открио португалски морепловац Диого Као. Године 1816. британска експедиција под вођством Џејмса Кингстона Такија (James Kingston Tuckey) дошла до Исангилија. Хенри Мортон Станли (Henry Morton Stanley) је био први Европљанин који је прошао дуж реке и открио да Луалаба није извор Нила, како се до тада сматрало.

Економски значај[уреди]

Пошто је регион Централнењ Африке слабо проходан већина саобраћаја и трговине одвија се реком Конго. Тргује се бакром, палминим уљем, шећером, кафом, и памуком. Река је такође веома значајна због великог хидроенергетског потенцијала.

У фебруару 2005. године, Јужноафричка електрична компанија, Еском (Eskom), објавила је понуду да значајно повећа капацитет Инга хидроелектране изградњом нове хидроелектричне бране. Пројекат би донео максималну снагу од 40 GW што је дупло више од Кинеске Бране Три Кањона. [2]

Притоке[уреди]

Изворни краци су Луалаба и Луапула.

Важније притоке:

Укупна дужина пловних путева је преко 12.000 km²

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959. наводи 4.600 km.

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]