Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Конзервативна партија
Conservative and Unionist Party
Секретар Дејвид Камерон
Коалиција са Либералним демократама
Основана 1834.
Претходне странке Тори партија
Седиште Лондон
Држава Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Идеологија Конзервативизам,
Либерални конзервативизам,
Евроскептицизам.
Политичка позиција Десни центар
Доњи дом
303 / 650
Дом лордова
173 / 788
Европски парламент
25 / 73
Међународно чланство Интернационална демократска унија
Група у Европском парламенту Европски конзервативци и реформисти
интернет страница

Конзервативна и унионистичка партија (енгл. Conservative and Unionist Party) или једноставније Конзервативци је британска политичка странка десног центра.

То је највећа политичка партија у Уједињеном Краљевству, а тренутно најбројнија у Доњем дому са 307 мандата. Она влада у коалицији са Либералним демократама, док је лидер конзервативаца Дејвид Камерон на функцији премијера Уједињеног Краљевства.

Странка се назива и Тори партија или торијевци и била је једна од две доминантне партије у деветнаестом веку, заједно са либералима. 1912. године после спајања са Либералном унионистичком странком, мења име у Конзервативна унионистичка партија.

1920-их година Лабуристичка партија је постао главни ривал конзервативаца, пошто је велики број гласача из Либералне партије прешао код лабуриста. Конзервативци су водили владу у 57 година 20. века, међу њиховим најпознатијим премијерима се броје Винстон Черчил (1940-45, 1951-55) и Маргарет Тачер (1979-90).

У Европском парламенту, конзервативци су највећa британска странка са 25 посланика, који су чланови групе Европских конзервативаца и реформиста (ЕКР).

Историја[уреди]

Од оснивања до Другог светског рата[уреди]

Конзервативна партија је израсла из организације, која датира из осамнаестог века, виговци (whig), који су били наседници Тори партије из 1678. 1834. године Роберт Пил, званично мења име у Конзервативна партија.

Постепено проширење гласачког тела је приморало странку, под руководством Бенџамина Дизраелија, да популарише приступ. У 1886. години он је формирао савез са Либералним унионистима на челу са лордом Хартингтоном и Џозефом Чемберленом, а под вођством лорда Солзберија и Артура Балфора партија је остала на власти у наредних двадесет година (осим за три године). Међутим 1906, конзервативци су тешко поражени на изборима због поделе по питању протекционизма.

Конзервативци су били у влади са либералима за време Првог светског рата, а коалицију је наставио либерални премијер Дејвид Лојд Џорџ до 1922. када су лидери конзервативаца напустили коалицију.

Уследио још један период владавине конзервативаца, мада је 1931. створена нова коалиција националног јединства. Током Другог светског рата, владе националног јединства предводио је Винстон Черчил.

Али је изненадно на изборима 1945. Черчил изгубио од Лабуристичке партије.

Од 50-их година до 2000.[уреди]

После изборне победе 1951., конзервативци настављају програм национализације, коју су били отпочели лабуристи између 1945. и 1951. Под вођством Черчила, Ентонија Идна и Харолда Макмилана, конзервтаивци су задржали власт до 1964.

Едвард Хит је 1970. вратио партију у владу и успео да добије чланство за своју земљу у Европску економску заједницу.

Тачеризам[уреди]

Међутим конзервативци бивају поражени на изборима 1974. и на чело странке долази Маргарет Тачер.

1979. Тачерини конзервативци се враћају на власт, спроводе монетаристички економски програм и спонзоришу приватизацију национализоване индустрије и јавних служби. Такође, захваљујући на кризи Лабуристичке партије, Маргарет Тачер води конзервативце у још две убедљиве победе 1983. и 1987.

Међутим економска криза и пад популарности Тачерове, приморава руководство конзервативаца да смени Тачерову са лидера странке. Њу је наследио Џон Мејџор, који је освојио изборе 1992., али висока стопа незапослености, доводи до кризе у партији и слаби владу. Из тих разлога странка је тешко поражена на изборима 1997. од Блерових лабуриста.

Од 2000. до данас[уреди]

После пораза 1997. уследила је још већа криза у странци и између 1998. и 2005. су сменили чак три секретара.

На изборима 2002. и 2005. конзервативци настављају да губе од лабуриста који се стабилно одржавају на власти.

После трећег пораза 2005. Дејвид Камерон постаје нови лидер конзервативаца.

Од 2007. странка почиње да се опоравља и побеђује локалне изборе у 2008. години. Конзервативна партија побеђује и европске изборе 2009. и унутар Европског парламента формира нову групу Европски конзервативци и реформисти.

Конзервативци, на општим изборима 2010., добили 36,1% гласова и 306 мандата, поставши прва британска странка. Успех странке, међутим, јој није обезбедио апсолутну већину места. Конзервативци су стога били приморани да створе коалициону владу, на челу са Камероном, заједно са Либералним демократама Ника Клега.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)