Конкубинат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Конкубинат (лат. concubinatus) је појам се односи на стање парова који заједно живе у неформалној заједници без икаквих правних обавеза. Према модерним законима деца рођена у неформалним браковима, уз признање родитеља, имају иста права као и деца рођена у браку, а парови стичу одређена права слична брачним после одређене дужине заједничког живота (обично 2-5 година).[1]

Историјат[уреди]

Конкубинат је посебан облик брачне везе који је постојао у старом Риму. Узрок његове појаве вероватно је забрана, коју су издали у 6. и 7. веку представници виших сталежа у Риму, да се ступа у потпун римски брак са лат. personae infames, али им је било дозвољено са таквима ступати у непотпуни брак, конкубинат. У споразуму о конкубинату су се налазила схватања о оцу, мајци и деци. У њему су такође признати и имовински односи, тако да деца рођена у конкубинату наслеђују оца и мајку.

Са развојем хришћанства, конкубинат се изједначује са развратом, чак се против њега уводе и казнене мере, које Рим није познавао. То је трајало до краја 19. века, када наступају неке промене у односу према конкубинату и одговарајуће измене у законодавству.

Извори[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.