Конопница

Координате: 42° 59′ 12″ С; 22° 05′ 25″ И / 42.986666° С; 22.090333° И / 42.986666; 22.090333
С Википедије, слободне енциклопедије

Конопница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаВласотинце
Становништво
 — 2011.863
Географске карактеристике
Координате42° 59′ 12″ С; 22° 05′ 25″ И / 42.986666° С; 22.090333° И / 42.986666; 22.090333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина278 m
Конопница на карти Србије
Конопница
Конопница
Конопница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаVL

Конопница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 863 становника (према попису из 2002. било је 989 становника).

Положај и тип[уреди | уреди извор]

Село лежи десно од корита Власине, у долини Конопничке речице. У близини конопнице су села Шишава са источне и Стајковце са западне стране. Воду за пиће становници добијају из бунара и са једне чесме. Чесма је у горњем делу села и зове се Плоча.

Потесу у пољу су: Преко Власине, Под Бели брег, Плавиште и Позаградец. Потеси на брдовитом земљишту су: Тршевина, Браник (шума), Зли дол (виногради), Кладенчиња, Селиште, Голи Рид, Висока Чука и Градец.

Услед положаја у долини Конопница има низни тип: издужена је 2 километра у правцу север—југ. Дели се на Доњу и Горњу махалу. У свакој махали разликују се сродничке групе кућа: Пашалци, Тошинци, Цоцинци, Лукарци и др.

Старине и прошлост[уреди | уреди извор]

Конопница такође лежи крај старог пута Лесковачке котлине, који је водио десно од Јужне Мораве. То је свакако пут још из римског доба. Има правац ВласотинцеНиш. У народу се зове "Нишки пут". Због тога и у овом селу постоје старине из разних историјских периода.

Градац је стеновито узвишење у јужном делу села, крај поментуог пута. Становници причају да су овде некада живели "Латини". Они су имали куће на Градецу. Још се изводи да је камен потребан за зидове донесен из долине Козарачке реке у Грделичкој клисури. На Градецу — средњовековном утврђењу — сада се могу наћи по нека "тугла" и малтер. Камен од порушених зидова сељаци су употребили приликом грађења својих кућа. У подножју Градеца ископани су стари гробови. Судећи по дужини бутних костију, верује се да су у тим гробовима сахрањивани високи људи. У једном гробљу нађено је 6 лобања.

Потес Селиште лежи североисточно од Конопнице, крај пута за суседно Рајно Поље. Како се прича, тамо нема остатака од старина. На сувом земљишту је само неколико њива. Нико не зна да ли је на селишту некада било насеље.

Конопница се рачуна у стара села Власотиначког краја: помиње се у једном путопису из прве половине 16. века.

Црква Успење пресвете Богородице налази се у Доњој махали села. Како се прича, грађена је на остацима старог храма "за време лесковачког паше". Тачније: конопничка црква је из 1840. године. Пред крај турске владавине ова црква била је једина за сва села западно од Власотинца. Празницима цркву су посећивали становници из више околних насеља.

Сеоска слава је на дан Велике Госпође. Тада се овде одржава један од највећих сабора у доњем сливу Власине. Тог дана има гостију из разних лесковачких села. Сеоско гробље је у близини цркве са горње стране.

Конопница има доста стару мушку школу, која отворена 1868. године.[1] Школа се помиње 1878. године, има лепо здање поред месне цркве, али не ради због мањка учитељског кадра.[2] Године 1931. месна основна школа је понела назив "Стеван Синђелић".[3]

Године 1879. извршен је попис Власотиначког среза. У селу Конопница записано је: 53 куће са 301 душом, од њих су само двојица мушкараца писмени, а број пореских глава износио је 73.[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Конопница живи 760 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (40,2 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 289 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 845
1953. 900
1961. 924
1971. 978
1981. 989
1991. 1.020 1.007
2002. 989 1.029
2011. 863
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
989 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Трифуновски Ј, 1975, Села и становништво у доњем сливу Власине, Лесковачки зборник XIV, Народни музеј у Лесковцу, Лесковац 1975.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1931. године
  4. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]