Констанс I
| Флавије Јулије Констанс | |
|---|---|
| Порекло и породица |
Флавије Јулије Констанс (рођен између 320. и 323.; умро у фебруару 350. године), био је римски цар од 337. до 350. године.
Садржај |
[уреди] Живот
[уреди] Порекло
Констанс је био најмлађи син Константина Великог и Фаусте, његове друге жене.
[уреди] Владавина
[уреди] Три цара
Од 337. године Констанс је владао заједно са својом браћом Констанцијем II и Константином II. Његова територија била је Италија, Илирик и један део Африке. Већ од лета 335. Констанс се спомиње под именом цезар. Константин II. је покушао 340. да порази свог млађег брата. До битке је дошло код Аквилеје и старији брат је погинуо. Констанс га је наследио и завладао је читавим Западом, али је убрзо, захваљујући својој политици у хришћанским сукобима и свом односу према војсци, задобио много непријатеља. Дошло је до покушаја Магнеција да отме власт од Констанса.
[уреди] Борба са Магненцијем
350. против Констанса се побунио војсковођа Магненције који је чувао границу на Рајни. У почетку су Магненција подржавале само његове трупе, али му се касније придружила војска из читавог западног дела царства. Констанс није имао подршке, изузев из своје непосредне околине. Стога је био принуђен да побегне.
Но, није у томе успео. Ухваћен је у једној тврђави на Пиринејима и тамо је био убијен. Коначно, Констанције II. победио Магненција 353. године и тиме поново ујединио Царство.
[уреди] Религиозна политика
[уреди] Против Аријанаца и Донатиста
Констанс је био отворени противник Донатиста и Аријанаца. Ипак, 347. и 348. године Констанс је покушао да помири Православну цркву са Донатистима.
Констанс је био уверени хришћанин. Често је даровао цркве. Резидирао је у Милану, који се, захваљујући царевој подршци, развио у један од важнијих градова Италије. Милано је постао седиште архиепископа и постао је и за црквене прилике важан град. `
Пошто је његов брат Констанције II., близак аријанцима, протерао главне православне епископе са Истока, Констанс је отворено стао на страну православља, нарочито после сабора у Антиохији из 341. године и још једног сабора у Риму.
Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север
Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин
Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I
Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул
Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш