Константин Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Коста Јовановић (вишезначна одредница).
Архитекта Константин Јовановић, на фотографији Марка Стојановића, око 1898.

Константин Јовановић (*Беч, 13. јануар 1849 — †Цирих, 25. новембар 1923) је био један је од највећих српских архитеката с краја 19. и почетка 20. века.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. јануара 1849. у Бечу као најстарији син српског фотографа и литографа Анастаса Јовановића. Константин Јовановиђ је завршио класичну гимназију у Бечу и дипломирао на цирихшкој политехници у Швајцарској, 1870. са почастима[1][2]После дипломирања, он је посетио Италију, где је студирао италијанску ренесансну уметност из прве руке.[3]

Његова градитељска делатност у Београду почела је средином осамдесетих година 19. века, а окончана је током двадесетих година 20. века. Свој неизбрисив траг Јовановић је оставио остварењима у духу академске архитектуре под утицајем једног од највећих немачких архитеката и теоретичара архитектуре средине 19. века, Готфрида Земпера.

Године 1885. Константин Јовановић изводи своје прве грађевине у Београду — кућу адвоката Марка Стојановића у Кнез Михаиловој 53-55, и кућу Драгомира Радуловића у улици Вука Караџића бр. 12.

Најзначајнији пројекат Јовановићев је зграда Народне банке Србије, у улици Краља Петра бр. 12, грађена у две етапе. Ова зграда била је и остала најрепрезентативнији објекат неоренесансне архитектуре у Србији, пројектована по узору на италијанске палате ренесансе.

Скупштинско здање по пројекту Константина Јовановића из 1892.
Кућа Марка Стојановића фотографисана са улаза у Калемегдан, око 1898.

Међу осталим значајним Јовановићевим објектима у Београду су зграда Николе Спасића у Кнез Михаиловој улици 33, кућа Марка Стојановића у Париској 15 и тако даље. Такође, Јовановић је извео пројекте за храм Светог Саве на Врачару, зграду Парламента Србије, Народно собрање у Софији и зграду ондашње Српске краљевске академије, који никада нису реализовани. Градио је и у Бечу, али се о томе недовољно зна.

Написао је „Разне успомене“ које су штампане тек 2012. године.(COBISS)

Референце[уреди]

  1. ^ url = http://vvv.novinar.net/?act=nevs&act1=det&stat=center&mater=NDU5OzU5 | naslov = Predstavât v izložba proektanta na parlamenta | poslednja = Mitkova|Prvi = Vanâ | datum = 2002-01-31 | novine = Novinar | jezik = Bugarski | accessdate = 2009-08-08
  2. ^ Vidni vračani : Konstantin Anastasovič Iovanovič (1849 -1923)|publisher = Posetite Vraca|jezik = Bugarski|accessdate = 08. 08. 2009.
  3. ^ cite veb| url=http://vvv.nbs.rs/ekport/internet/english/10/10_8/10_8_1.html | naslov = NBS je Upravna zgrada | publisher = Narodna banka Srbije|2010-12-06 accessdate=

Литература[уреди]

  • Jovanović Konstantin, u: Manević Z. (ur.) Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka, Beograd (1999) 84;
  • Sto godina Narodne banke Srbije, povodom obeležavanja godišnjice osnivanja i početka rada, Beograd, 1984.
  • Jovanović Konstantin. u: Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, knj. 3, (1967) 301.

Спољашње везе[уреди]