Константин Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Архитект Константин Јовановић, на фотографији Марка Стојановића, око 1898.

Константин Јовановић, (13. јануар 1849. Беч—25. новембра 1923, Цирих) је био архитект. Најстарији син српског фотографа и литографа Анастаса Јовановића.

Константина Јовановића један је од највећих српских архитеката с краја 19. и почетка 20. века. Његова градитељска делатност у Београду почела је средином осамдесетих година 19. века, а окончана је током двадесетих година 20. века. Свој неизбрисив траг Јовановић је оставио остварењима у духу академске архитектуре под утицајем једног од највећих немачких архитеката и теоретичара архитектуре средине 19. века, Готфрида Земпера.

Године 1885. Константин Јовановић изводи своје прве грађевине у Београду — кућу адвоката Марка Стојановића у Кнез Михаиловој 53-55, и кућу Драгомира Радуловића у улици Вука Караџића бр. 12. Најзначајнији пројекат Јовановићев је зграда Народне банке Србије, у улици Краља Петра бр. 12, грађена у две етапе. Ова зграда била је и остала најрепрезентативнији објекат неоренесанске архитектуре у Србији, пројектована по узору на италијанске палате ренесансе.

Кућа Марка Стојановића фотографисана са улаза у Калемегдан, око 1898.

Међу осталим значајним Јовановићевим објектима у Београду су зграда Николе Спасића у Кнез Михаиловој улици 33, кућа Марка Стојановића у Париској 15 и тако даље. Такође, Јовановић је извео пројекте за храм Светог Саве на Врачару, зграду Парламента Србије и зграду ондашње Српске краљевске академије, који никада нису реализовани. Градио је и у Бечу, али се о томе недовољно зна.

[уреди] Извори

• Jovanović Konstantin, u: Manević Z. (ur.) Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka, Beograd (1999) 84;
• Sto godina Narodne banke Srbije, povodom obeležavanja godišnjice osnivanja i početka rada, Beograd, 1984.
• Jovanović Konstantin. u: Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, knj. 3, (1967) 301.