Константин Немањић
| Kонстантин Немањић | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Стефан Константин Немањић |
| Датум рођења | 1282/1283 |
| Место рођења | непознато |
| Датум смрти | 1322/1323 |
| Место смрти | Зета |
| Титула | Краљ Србије |
| Период | 1321 - 1322 |
| Претходник/ци | Стефан Урош II Милутин |
| Наследник/ци | Стефан Урош III Дечански |
| Порекло и породица | |
| Династија |  Немањићи |
| Отац | Стефан Урош II Милутин |
Константин Немањић је био српски принц из династије Немањића, син и некрунисани наследник краља Милутина (1282 — 1321). Након смрти свога оца, он је погинуо у грађанском рату против брата Стефана (1322 — 1331), а његови посмртни остаци су сахрањени у цркви светог Николе у Звечану.
Садржај |
Живот [уреди]
Константин је највероватније рођен 1282. или 1283. године у другом Милутиновом браку, са ћерком владара Тесалије Јована I Анђела (1271 — 1296), чије име није сачувано у изворима. Он је, након неуспешне побуне Стефана Дечанског 1314. године и смрти Милутиновог брата Драгутина (краљ Србије 1276 — 1282, краљ Срема 1282 — 1316) 1316. године, добио титулу младог краља и додељена му је на управу Зета, чиме је практично озваничен његов статус престолонаследника. У прилог томе иде и његов портрет у Грачаници, ковање сопственог новца, као и помињање уз Милутина на прилогу цркви светог Николе у Барију.
Међутим, Милутин га никада није озваничио као свог наследника на државном сабору, што је након његове смрти 29.10.1321. године отворило простор његовом другом сину Стефану и Драгутиновом сину Владиславу, да истакну своје претензије на место краља Србије.
Захваљујући подршци цркве, Стефан је 06.01.1322. године овенчан за краља Србије, након чега је, према писцу његовог житија Григорију Цамблаку, понудио Константину да прими друго достојанство царства, као други син. Он је то одбио, уздајући се у снагу своје војске, у којој је било и страних најамника. Детаљи сукоба нису познати, али је извесно да је до битке између њих дошло током 1323. године. У њој су Константинове снаге поражене, део његових трупа је прешао на Стефанову страну, а он сам је највероватније заробљен или је погинуо у повлачењу.
У неким хроникама су забележене су приче о његовом суровом погубљењу, у којима свакако да има претеривања. Псеудоброкар наводи да је по Стефановој наредби закуцан ексерима за дрво, након чега је пресечен на пола, док Орбини наводи да је то урађено по наредби његовог брата од стрица Владислава, који га је ухватио. Постојала је чак и легенда да му глава, по Стефановој наредби, одсечена и одрана, након чега је од ње направљен пехар из кога је он пио вино.
Након Константинове смрти, тело му је пренето и сахрањено у цркви светог Николе у Звечану, у коме се налазио један од дворова Немањића. Непуну деценију касније 11.11.1331. године, у Звечану је умро (по неким наводима је убијен) његов брат Стефан, који је ту затворен по наредби свог сина Душана, који га је збацио са власти пар месеци раније.
Литература [уреди]
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||||
