Константин Немањић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kонстантин Немањић

Константин Немањић, детаљ фреске „Лоза Немањића“, из манастира Грачаница
Константин Немањић, детаљ фреске Лоза Немањића, из манастира Грачаница

Пуно име Стефан Константин Немањић
Датум рођења 1282/1283
Место рођења непознато
Датум смрти 1322/1323
Место смрти Зета
Титула Краљ Србије
Период 1321 - 1322
Претходник/ци Стефан Урош II Милутин
Наследник/ци Стефан Урош III Дечански
Порекло и породица
Династија Немањићи
Отац Стефан Урош II Милутин

Константин Немањић је био српски принц из династије Немањића, син и некрунисани наследник краља Милутина (12821321). Након смрти свога оца, он је погинуо у грађанском рату против брата Стефана (13221331), а његови посмртни остаци су сахрањени у цркви светог Николе у Звечану.

Живот[уреди]

Константин је највероватније рођен 1282. или 1283. године у другом Милутиновом браку, са ћерком владара Тесалије Јована I Анђела (12711296), чије име није сачувано у изворима. Он је, након неуспешне побуне Стефана Дечанског 1314. године и смрти Милутиновог брата Драгутина (краљ Србије 1276—1282, краљ Срема 1282—1316) 1316. године, добио титулу младог краља и додељена му је на управу Зета, чиме је практично озваничен његов статус престолонаследника. У прилог томе иде и његов портрет у Грачаници, ковање сопственог новца, као и помињање уз Милутина на прилогу цркви светог Николе у Барију.

Међутим, Милутин га никада није озваничио као свог наследника на државном сабору, што је након његове смрти 29. 10.1321. године отворило простор његовом другом сину Стефану и Драгутиновом сину Владиславу, да истакну своје претензије на место краља Србије.

Захваљујући подршци цркве, Стефан је 06. 01.1322. године овенчан за краља Србије, након чега је, према писцу његовог житија Григорију Цамблаку, понудио Константину да прими друго достојанство царства, као други син. Он је то одбио, уздајући се у снагу своје војске, у којој је било и страних најамника. Детаљи сукоба нису познати, али је извесно да је до битке између њих дошло током 1323. године. У њој су Константинове снаге поражене, део његових трупа је прешао на Стефанову страну, а он сам је највероватније заробљен или је погинуо у повлачењу.

У неким хроникама су забележене су приче о његовом суровом погубљењу, у којима свакако да има претеривања. Псеудоброкар наводи да је по Стефановој наредби закуцан ексерима за дрво, након чега је пресечен на пола, док Орбини наводи да је то урађено по наредби његовог брата од стрица Владислава, који га је ухватио. Постојала је чак и легенда да му глава, по Стефановој наредби, одсечена и одрана, након чега је од ње направљен пехар из кога је он пио вино.

Након Константинове смрти, тело му је пренето и сахрањено у цркви светог Николе у Звечану, у коме се налазио један од дворова Немањића. Непуну деценију касније 11. 11.1331. године, у Звечану је умро (по неким наводима је убијен) његов брат Стефан, који је ту затворен по наредби свог сина Душана, који га је збацио са власти пар месеци раније.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Константин Немањић