Конструктивизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црни квадрат (Казимир Маљевич, 1915.)


Конструктивизам је правац апстрактне уметности који је настао у Русији 1913. године. Покрет је убрзо стигао и у Европу, нарочито у Холандију, а нешто касније и у САД. Појам конструктивизам је настао најпре у сликарству а касније се употребљавао за обележавање начина приступа пројектовању у архитектури.[1]

Карактеристике[уреди]

У основи конструктивизма, била је употреба једноставних геометријских облика; круга, троугла, квадрата и просте линије, који су били бојени, а у својим узајамним односима стварали су тензије у унутрашњости слике. У конструктивизму слика се „конструише“ од основних геометријских елемената.

Конструктивизам полази од раног футуризма, а његовим творцима се сматрају Казимир Маљевич и Александар Родченко. Маљевич је свој конструктивизам назвао супрематизам. Маљевич је насликао серију слика са квадратима, међу којима је најпознатија, слика Црни квадрат на белој позадини (1915.), која је постала „икона“ тог правца. У двадесетим годинама Маљевич је почео да ствара тродиманзионалне уметничке инсталације које је називао архитектонама и које су ушле у сталан репертоар конструктивизма.[2]

Конструктивизам је донео револуцију у архитектури и његов најзначајнији представник у архитектури је познати архитекта Ле Корбизје. У архитектури је овај правац после назван функционализмом у којем је све подређено функцији и лепота произилази не из разлога примењивања декоративних елемента у украшавању објекта примењиавњем и имитирањем декорација из прошлих архитектонских стилова већ у једноставним геометријским облицима и функцији.[3]

У Холандији је под овим утицајима настала група Де Стијл, чији су најистакнутији представници били Тео ван Дусбург и Пит Мондријан.[1]

У годинама 1919.—1934. радила је у Немачкој школа Баухаус коју је водио Валтер Гропијус и из које је изашло много новатора у стиловима 20. века. Интердисциплинарно опредаљење је родило идеју о јединству естетике и функције а најпознатији чланови Баухауса су били Василиј Кандински, Паул Кле, Лајонел Фајнингер и други.

Конструктивизам је утицао на кубизам, футуризам као и авангардне правце кинетизам, оптичку уметност и на многе друге правце у историји уметности и архитектуре н. п. р. архитектуру деконсруктивизма.

Најзначајнији Конструктивисти[уреди]

Види још[уреди]

  1. Конструктивистичка архитектура
  2. Архитектура деконструктивизма
  3. Де Стијл

Референце[уреди]

  1. ^ а б Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  2. ^ Hledani tvaru, Igor Zhor, Praha 1967.
  3. ^ Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам