Конструктивистичка архитектура

Из Википедије, слободне енциклопедије

Конструктивизам је правац у савременој уметности који се развија после Првог светског рата у архитектури се ставља акценат на функционализам конструкције и нагласак на изражању конструктивних елемената и естетско уобличавање нових материјала ; стакла, армираног бетона и челичних конструкција и савремене технике градње. Прво конструктивистичко дело сматра се нереализовани пројекат Владимира Татљина за споменик III интернационали из 1919.1920. године.[1]

Модел Татљинове куле-споменика за III интернационалу, 1919.

Садржај

Карактеристике и развој конструктивизма [уреди]

Како немачку тако и холандску архитектуру после 1910. године карактериче образовање група које се могу сматрати експресионистичке и конструктивистичке и које су се позивале на Френк Лојд Рајта. Конструктивизам као покрет прво се развија у Европи у првом реду у Совијетском Савезу, Холандији, Немачкој, Француској у Великој Британији се развијао око 1930. године а у САД од половине 20.- тих година (Рихард Неутра , Френк Лојд Рајт и други). У Холандији је настала група Де Стијл од 1917. године у коју спадају Тео ван Дусбрих чије су теоретске поставке биле веома плодне и Лудвиг Мис ван дер Рое и други.

Руски конструктивизам је имао утицај на архитектуру целога света и спада у авангардну уметност. Руске архитекте су се трудили да избришу границе између градова и села и пројактовали су зграде са многим комуналним службама, које би ослободиле жене од кућног рада, образовале и васпитавале омладину, градили комуне са многим службама, групном исхраном, културним животом и друго.[1]

Ове представе конструктивиста нису у потпуности биле реализоване. Обнова Совјетског Савеза спроводила се са конструктивистичког становишта а не са позиција које су биле преживљене и креативни уметници су се окупили на водећим местима која су утицала на развој архитектонске мисли. На кључним местима су били Казимир Маљевич, Владимир Татљин, Ел Лисицки и вршили су плодан утицај на општу ситуацију. У Русију су стизали и светски познати архитекти те је и Ле Корбизије учествовао на једном конкурсу на који је био позван од руске владе 1928. године.[2]

Но његов пројекат иако је био напредан није био одабран на конкурсу. Већ тада се појављује тежња да се ради у духу националних традиција што доводи да све стране архитектие напуштају Русију а домаће архитекте приморане су да раду у стилу националних традиција у архитектури што доводи касније до стварања социјалистичког реализма који је дуго трајао у Русији и све до савремених архитектонских стремљења у свету.[2]

Изабрани представници у конструктивизму [уреди]

Галерија [уреди]

Референце [уреди]

  1. ^ а б Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  2. ^ а б Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.

Литература [уреди]

  1. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  2. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  3. Prehledný kulturní slovnik Mladá Fronta, Praha 1964.
  4. Přiručni slovnik nauční ČS Akadémia vied, Praha 1966.
  5. Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
  6. Hledani tvarú, Igor Zhor, Praha 1967.

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Конструктивистичка архитектура


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам