Контекстно-сензитивна граматика

С Википедије, слободне енциклопедије

Контекстно-сензитивна граматика је формална граматика код које лева и десна страна сваког правила извођења може да буде окружена контекстом завршних и незавршних симбола. Контекстно-сензитивне граматике су општије од контекстно слободних граматика али су још увек довољно уређене да могу да их парсирају линеарно ограничени аутомати.

Појам контекстно-сензитивне граматике је увео Ноам Чомски током педесетих година двадесетог века као начин за описивање синтаксе природних језика где је заиста чест случај да реч може али и не мора да буде прихватљива на одређеном месту у зависности од контекста. Формални језик који може да буде описан контекстно-сензитивном граматиком се назива контекстно-сензитивним језиком.

Формална дефиниција[уреди | уреди извор]

Формална граматика G = (N, Σ, P, S) је контекстно-сензитивна ако су сва правила из скупа P облика

αAβ → αγβ

где AN (то јест, A је један незавршни симбол), α, β ∈ (N U Σ)* (то јест, α и β су ниске незавршних и завршних симбола) а γ ∈ (N U Σ)+ (то јест, γ је непразна ниска незавршних и завршних симбола).

Неке дефиниције додају и да за свако правило извођења облика u → v контекстно-сензитивне граматике мора да важи u|≤|v|. Овде u| и v| означавају дужине ниски u и v.

Осим тога, дозвољено је и правило облика

S → λ под условом да се S не појављује на десној страни ниједног правила.

Овде λ представља празну ниску. Додавање празне ниске омогућава тврдњу да су контекстно-сензитивни језици прави надскуп контекстно-слободних језика, уместо слабије тврдњее да су све контекстно-слободне граматике без →λ извођења уједно и контекстно-сензитивне граматике.

Име контекстно-сензитивна се објашњава тиме што α и β формирају контекст за A чиме одређују да ли A може да се преслика у γ или не. Ово је разлика у односу на контекстно-слободне граматике код којих контекст у ком се незавршни симбол налази не узима у разматрање.

Ако се могућност додавања празне ниске у језик дода у скуп ниски препознатих од стране неконтрактивних граматика (које никада не могу да укључе празну ниску) онда су језици у ове две дефиниције идентични.

Примери[уреди | уреди извор]

Ова граматика генерише канонски не-контекстно-слободни језик :

Ток извођења за aaa bbb ccc је:


Компликованије граматике могу да се користе за парсирање , и других језика са још више слова:

S → abcd
S → aXbcd
Xb → bX
Xc → bYc
Yc → cY
Yd → Rcdd
cR → Rc
bR → Rb
aa

(Ова граматика у ствари није контекстно-сензитивна због присуства правила извођења облика Xb → bX. Међутим, постоји контекстно-сензитивна граматикак за овај језик.)

Ток извођења за aaa bbb ccc ddd је:

S
aXbcd
abXcd
abbYcd
abbcYd
abbcRcdd
abbRccdd
abRbccdd
aRbbccdd
aaXbbccdd
aabXbccdd
aabbXccdd
aabbbYccdd
aabbbcYcdd
aabbbccYdd
aabbbccRcddd
aabbbcRccddd
aabbbRcccddd
aabbRbcccddd
aabRbbcccddd
aaRbbbcccddd
aaabbbcccddd

Нормалне форме[уреди | уреди извор]

Свака контекстно-осетљива граматиак која не генерише празну ниску може да се трансформише у еквивалентну граматику у нормалној форми Куроде. Овде еквивалентну значи да две граматике генеришу исти језик. Нормална форма у општем случају не мора да буде контекстно-сензитивна, али мора да буде неконтрактивна граматика.

Рачунска својства и употребе[уреди | уреди извор]

Проблем одлучивања који поставља питање да ли одређена ниска s припада језику одређене контекстно-сензитивне граматике G, је PSPACE-комплетан. Постоје и неке контекстно-сензитивне граматике за које је проблем препознавања фиксне граматике PSPACE-комплетан.

Проблем празности за контекстно-сензитивне граматике (да ли за дату контекстно сензитивну граматику G, важи  ?) је неодлучив.

Показано је да скоро сви природни језици могу у општем случају да буду описани контекстно-сензитивним граматикама, али цела класа контекснто-сензитивних граматика изгледа да је много шира од скупа природних језика. Осим тога, како је поменути проблем одлучивања за контекстно-сензитивне граматике PSPACE-комплетан, то их чини у потпуности неупотребљивим за практичне употребе, јер би полиномијални алгоритам за PSPACE-комплетан проблем имплицирао П=НП. Текућа истраживања у рачунарској лингвистици су усмерена на формулисање других класа језика који су благо контекстно-сензитивни, чији би проблеми одлучивања били изводљиви. Језици генерисани овим формализмима су прави подскупови контекстно-сензитивних и прави надскупови контекстно-слободних језика.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Introduction to Languages and the Theory of Computation by John C. Martin McGraw Hill 1996 (2nd edition)