Кримска конференција

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Конференција у Јалти)

Координате: 44°30′02″N 34°10′23″E / 44.50042, 34.17297

Черчил, Рузвелт и Стаљин
 Историја Крима

Flag of Crimea.svg

 Античко доба
 Босфорско краљевство (438. п. н. е.-370)
 Скитија
 Остроготска држава (4. век)
 Средњи и нови век
 Тема Херсон (833/840-1204)
 Кнежевина Теодоро (14. век-1475)
 Кримски канат (1441—1783)
 Кефски ејалет (1568—1774)
 Тауридска област (1783—1796)
 Новоросијска губернија (1796—1802)
 Тауридска губернија (1802—1917)
 Кримски рат (1853—1856)
 Савремено доба
 Кримска Народна Република (1917—1918)
 ССР Таурида (1918)
 Прва кримска регионална влада (1918)
 Друга кримска регионална влада (1918—1919)
 Кримска ССР (1919)
 Јужноруска влада (1920)
 Влада Јужне Русије (1920)
 Кримска АССР (1921—1941)
 Рајхскомесаријат Украјина (1941—1944)
 Кримска АССР (1944—1945)
 Кримска конференција (1945)
 Кримска област (1945—1991)
 Кримска АССР (1991—1992)
 Република Крим (1992—1995)
 Аутономна Република Крим (1995—2014)
 Република Крим (од 2014)
Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Кримска конференција је био самит савезничких вођа који је трајао од 4. до 11. фебруара 1945. у Јалти. Ту је утаначен план за коначно разрачунавање са Хитлеровом Немачком у Другом светском рату.

Јосиф Висарионович Стаљин, Винстон Черчил и Френклин Рузвелт том приликом су разговарали о послератној окупацији Немачке, о помоћи која ће по окончању сукоба бити пружена немачком народу, о разоружавању немачке армије, установљењу суда за ратне злочине и судбини поражених или ослобођених држава источне Европе, начину изгласавања одлука о потоњем Савету безбедности Уједињених нација и о плаћању ратне одштете.[1]

У фебруару 1945. године, 3 лидера су у Јалти постигли споразум, иако неформални, у више питања. Једно од најважнијих питања, било је везано за земље источне и централне Европе, у којима је СССР имао већ фактичку контролу, и упостављао “пријатељске режиме”и да се Немачка подели у 4 окупационе зоне у којима ће управљати 4 савезничке земље (Русија, Уједињено Краљевство , САД, Француска)

Рузвелт и Черчил су извукли од Стаљина обећање да ће ослобођене земље добити привремене владе које ће представљати све демократске групације. Стаљин није имао ништа против ових усмених уступака, али је глатко одбио предлог о међународном надзору над изборима.

Договорене су и неке нове територијалне промене, с тим да буду потврђене на мировној конференцији. Совјетско–пољска граница је утврђена у корист Совјетског Савеза на тзв. Карсоновој линији. Немачка је требало да буде подељена на четири окупационе зоне, којима би управљале три велике савезничке силе и Француска. Договорене су и репарације које треба да плати Немачка, од цега би половина ишла Совјетском Савезу.

Тројица су се усагласили да се оснују Уједињене нације са Саветом безбедности као централним политичким органом, у коме би велике силе имале право вета.

Стаљин је тражио (и добио) део острва Сахалин и Курилска острва, слободне луке у Даријену и Порт Артуру као и права да управља манџурским железницама. То му је Рузвелт дао једним тајним споразумом, којим је практично Москви враћена доминанта улога у Манџурији коју је изгубила у Руско–јапанском рату 1905. године. Рузвелт је дао Стаљину у Јалти те значајне концесије, јер му је била потребна совјетска подршка у окончању рата са Јапаном, и зато што је желео да очува ратну коалицију до гарантовања коначне победе.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]