Копаоник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Копаоник (вишезначна одредница).


Координате: 43° 16′ 10" СГШ, 20° 49′ 29" ИГД

Копаоник
Pančićev vrh during winter.jpg
Надморска висина 2017 м Панчићев врх
Државе Застава Србије Србија
Венац Родопске планине
Копаоник на мапи Србије

Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Рељеф[уреди]

Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.

Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа. Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140 m), затим се пење ка Великој огледни (1359 m) и таласастим гребеном Врата (1072 m), Почар (1163 m) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869 m), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.

Врхови на Копаонику¹
Име Висина (m нмв) Напомена
Кукавица (Јадовник) 1726 део централног масива
Треска 1622 део централног масива
Вучак 1714 налази се на Бањском делу централног масива
Оштри крш 1741
Велика Гобеља 1934 део централног масива
Велики Караман (Вучји крш или Вучак) 1936 део централног масива
Мали Караман 1917 део централног масива
Суво Рудиште 1976 део централног масива
Панчићев врх 2017 део централног масива
Бугарин 1636 део централног масива
Небеске столице 1913 део централног масива
Бећировац 1782 део централног масива
Војетин 1561 део централног масива
Дебела глава 1379
Велики Чир 1369
Пилатовица 1703
Мусинац 1725
Шаторица 1750
Оштро копље (Бајрак) 1790 највиши врх јужног Копаоника
Барељ 1583
Мањи врхови централног дела масива Копаоника²
Име Висина (m нмв) Напомена
Мала Гобеља 1854
Маркове стене 1721 скупина великих гранитних блокова
Суви врх 1696 скупина великих гранитних блокова
Лисичија стена 1686 скупина великих гранитних блокова
Суви Јелак 1662
Велика Шиљача 1625
Високи Део 1616
Струга 1608
Велика стена 1599
Беле Чуке 1544
Палеж 1478
Првановица 1464
Превоји на Равном Копаонику²
Име Висина (m нмв) Спаја
Пајино пресло 1804 Мали Караман са Сувим Рудиштем
Јарам 1778 Велику Гобељу са Великим Караманом (Вучком)
Раскрсница 1514 Доњи Бабин Гроб са Кукавицом
Велика греда 1440 Греду са Пашиним Бачиштем
¹Подаци су преузети са карте ВГИ из 1986.године,а врхови су поређани по положају од севера ка југу[1].
²Подаци су преузети са планинарско-туристичке карте Копаоника из 1992.године,а поређани по висини[2].

Клима[уреди]

Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.

Флора и фауна[уреди]

Флора Копаоника

На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.

Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су копаоничка чуваркућа (Sempervivum kopaonicense Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola kopaonicensis).

Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco peregrinus), сури орао (Aquila chrysaetos), буљина (Bubo bubo), дивља мачка (Felix silvestris) и срна (Capreolus capreolus).

Ихтиофауна већих водотокова на Копаонику и његовој околини
Река/Језеро Врсте
Бистричка река кркуша и клен
Брвеница пастрмка, кркуша и клен
Брзећка река пастрмка
Језеро Газиводе шаран, скобаљ, укљева, клен и друге
Гобељска река пастрмка
Гокчаница пастрмка, кркуша и клен
Ђерекарска река пастрмка
Златарско језеро шаран, смуђ, лињак, деверика, караш, штука и друге
Ибар шаран, скобаљ, кркуша, мрена, сом, белица, платица и клен
Јошаница пастрмка, кркуша, платица и клен
Криворечка река пастрмка
Паљевка пастрмка
Планска река пастрмка и кркуша
Расина кркуша, бела риба и клен
Рудничка река пастрмка, кркуша и клен
Самоковка пастрмка
Студеница пастрмка, кркуша, мрена и клен
Подаци су преузети из књиге Миодрага Јемуовића [3].

Привреда[уреди]

Хотели на Копаонику

Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи, која на обронцима ове планине има велика налазишта оловно-цинкане руде. У самом подножју Панчићевог врха се налази рудник Бело Брдо.

Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.

Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци густе зимзелене и мешовите шуме, као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара Планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свих који су посетили ову планинску лепотицу.

Термални извори и бање[уреди]

У региону планине има доста термалних извора. Врло су познате Врњачка Бања, Матарушка Бања и Сијаринска Бања. У самом подножју налази се Јошаничка Бања (термални извор, 78 °C), Луковска Бања (36—56 °C) и Куршумлијска Бања (38—57 °C). Поред термалних извора на Копаонику постоје и минерални извори као и извор нискорадиоактивне воде(најрадиоактивнији у Србији) Крчмар на висини од 1950 m и Марине воде на висини од 1700 m.

Културно–историјски споменици на подручју Копаоника[уреди]

Црквине-Небеске столице

У околини Копаоника постоји велики број културно—историјских споменика. Неки од њих су:

  • Остаци средњовековног манастира тзв. Црквине код Небеских столица подно самог Панчићевог врха
  • Остаци средњовековног пута — Кукавица (око 4 km)
  • Остаци средњовековног рудника — Гвоздац, село Запланина, Смоковска река, Кадијевац, Суво Рудиште, Брзећка река, Бела река,
  • Грађевине сакралне архитектуре — светилиште Метође, црква Св. Петра и Павла у Кривој реци,
  • Грађевина из турског периода — турско купатило у Јошаничкој бањи
  • Споменици из ослободилачкох ратова: споменик на Мрамору, споменици Ђачки гроб, Расксница, споменик жртвама фашизма у Кривој Реци,
  • Панчићев маузолеј (смештен у комплексу специјалне намене)
  • Значајни историјски објекти — Мијатовића јаз, сеоске куће: село Лисина, село Ђорђевићи, село Црна Глава, село Крива Река, село Брзеће, воденице и пилане: Брзеће, Крива Река, Гобељска река, Јошаничка Бања.

Средњовековни градови[уреди]

Манастири[уреди]

НАТО дејства на подручју Копаоника[уреди]

МИНЕ! (знак који упозорава на касетне бомбе заостале из НАТО агресије)

Током НАТО агресије на СРЈ, авиони НАТО пакта дејствовали су по војним и цивилним циљевима на подручју законом заштићеног националног парка Копаоник. Прве вечери агресије ракетирана је радарска инфраструктура и пратећи објекти на Панчићевом врху и том приликом је маузолеј Јосифа Панчића претрпео мања оштећења. Поред ракетирања војних објеката на самом врху НАТО авиони су на ширем подручју Панчићевог врха изручили већу количину касетних бомби чија је употреба забрањена, због чега је кретање ван пута на том делу опасно по живот о чему јасно сведоче знаци упозорења. О постојању заосталих касетних бомби сведоче и пожари које су оне покренуле протеклих година у којима је страдала само биљна заједница клеке и боровнице.

НАТО авијација је 13. априла дејствовала по хотелу Бачиште који је спаљен до темеља, а кретање по оближњој шуми је строго забрањено, због опасности од неактивираних касетних бомби.

Током лета 2005. године предео у околини порушеног хотела Бачиште је очишћен од 23 заостале касетне бомбе. Локације у близини Панчићевог врха Крчмар 1 и 2 и Дубока 1 су очишћене од касетних бомби током 2006. године и том прилоком је пронађено 70 заосталих мина.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. ^ Јелена и Миладин – Буда Радовић, „Копаоник: водич“ (друго издање), Копаоник 2005. ISBN 86-83249-01-8
  2. ^ Бранислав Божовић Денис, „Копаоник: планинарско-туристичка карта “, Београд 1992. (комплетан текст) ((sr)) ((en))
  3. ^ Миодраг Јемуовић, „Копаоник: туристички водич“, Београд 1992. ISBN 86-7041-016-8