Копаоник
-
- За друго значење, погледајте чланак Копаоник (вишезначна одредница).
| Копаоник | |
|---|---|
| Део копаоничких планина | |
 Панчићев врх — маузолеј |
|
| Дужина масива: | 82.7 km |
| Ширина масива: | 63.5 km |
| Површина масива: | 2758/2756 km² |
| Највиши врх: | Панчићев врх (2017m нмв) |
| Заштићене области: | НП Копаоник |
| Држава: |  Србија |
| Државе: | {{{државе}}} |
Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.
Садржај |
[уреди] Рељеф
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа. Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140 m), затим се пење ка Великој огледни (1359 m) и таласастим гребеном Врата (1072 m), Почар (1163 m) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869 m), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.
[уреди] Врхови Копаоника
|
|
[уреди] Планиниски превоји Високог Копаоника
- Јарам 1778 m (Велика Гобеља—Вучак)
- Пајино пресло 1804 m (Мали Караман—Суво Рудиште)
- Раскрсница 1514 m (Доњи Бабин Гроб—Кукавица)
- Велика греда 1440 m (Греда—Пашино Бачиште)
[уреди] Клима
Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.
[уреди] Флора и фауна
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су копаоничка чуваркућа (Sempervivum kopaonicense Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola kopaonicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco peregrinus), сури орао (Aquila chrysaetos), буљина (Bubo bubo), дивља мачка (Felix silvestris) и срна (Capreolus capreolus).
[уреди] Привреда
Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи, која на обронцима ове планине има велика налазишта оловно-цинкане руде. У самом подножју Панчићевог врха се налази рудник Бело Брдо.
Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.
Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци густе зимзелене и мешовите шуме, као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара Планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свих који су посетили ову планинску лепотицу.
[уреди] Термални извори и бање
У региону планине има доста термалних извора. Врло су познате Врњачка Бања, Матарушка Бања и Сијаринска Бања. У самом подножју налази се Јошаничка Бања (термални извор, 78°C), Луковска Бања (36—56°C) и Куршумлијска Бања (38—57°C). Поред термалних извора на Копаонику постоје и минерални извори као и извор нискорадиоактивне воде(најрадиоактивнији у Србији) Крчмар на висини од 1950 m и Марине воде на висини од 1700 m.
[уреди] Културно–историјски споменици на подручју Копаоника
У околини Копаоника постоји велики број културно—историјских споменика. Неки од њих су:
- Остаци средњовековног манастира тзв. Црквине код Небеских столица подно самог Панчићевог врха
- Остаци средњевековног пута — Кукавица (око 4 km)
- Остаци средњевековног рудника — Гвоздац, село Запланина, Смоковска река, Кадијевац, Суво Рудиште, Брзећка река, Бела река,
- Грађевине сакралне архитектуре — светилиште Метође, црква Св. Петра и Павла у Кривој реци,
- Грађевина из турског периода — турско купатило у Јошаничкој бањи
- Споменици из ослободилачкох ратова: споменик на Мрамору, споменици Ђачки гроб, Расксница, споменик жртвама фашизма у Кривој Реци,
- Панчићев маузолеј (смештен у комплексу специјалне намене)
- Значајни историјски објекти — Мијатовића јаз, сеоске куће: село Лисина, село Ђорђевићи, село Црна Глава, село Крива Река, село Брзеће, воденице и пилане: Брзеће, Крива Река, Гобељска река, Јошаничка Бања.
[уреди] Средњовековни градови
[уреди] Манастири
- Петрова црква (VIII—IX век) код Новог Пазара
- Студеница (XI—XII век) код Ушћа
- Жича (XIII век) код Краљева
- Сопоћани (XIII век) код Новог Пазара
- Ђурђеви ступови (XII век) код Новог Пазара
- Манастир Градац (XIII век) код Рашке
- Павлица (XIV век) код Рашке
[уреди] НАТО дејства на подручју Копаоника
Током НАТО агресије на СРЈ, авиони НАТО пакта дејствовали су по војним и цивилним циљевима на подручју законом заштићеног националног парка Копаоник. Прве вечери агресије ракетирана је радарска инфраструктура и пратећи објекти на Панчићевом врху и том приликом је маузолеј Јосифа Панчића претрпео мања оштећења. Поред ракетирања војних објеката на самом врху НАТО авиони су на ширем подручју Панчићевог врха изручили већу количину касетних бомби чија је употреба забрањена, због чега је кретање ван пута на том делу опасно по живот о чему јасно сведоче знаци упозорења. О постојању заосталих касетних бомби сведоче и пожари које су оне покренуле протеклих година у којима је страдала само биљна заједница клеке и боровнице.
НАТО авијација је 13. априла дејствовала по хотелу Бачиште који је спаљен до темеља, а кретање по оближњој шуми је строго забрањено, због опасности од неактивираних касетних бомби.
Током лета 2005. године предео у околини порушеног хотела Бачиште је очишћен од 23 заостале касетне бомбе. Локације у близини Панчићевог врха Крчмар 1 и 2 и Дубока 1 су очишћене од касетних бомби током 2006. године и том прилоком је пронађено 70 заосталих мина.
[уреди] Галерија
-
Панчићев врх — поглед са манастира Ђурђеви ступови
-
Хотел на Копаонику
-
Падине Копаоника
-
Конаци
-
Првобитни планинарски дом на Копаонику
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
| Планине Србије | |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора |
||
