Копар

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Копар, Копер слв. Копер
Поглед на Копар
Основни подаци
Држава	Словенија
Становништво
Становништво	23.726 (2002. године)
Густина становништва	79 ст./km²
Положај
Координате	45°33′00″N 13°43′00″E
Надморска висина	9,8 m
Површина	311,2 km²
Копар, Копер Копар, Копер на мапи Словеније
Остали подаци
Градоначелник	Борис Попович
Веб-страна	koper.si

Једна од палата из историјског језгра

Копар или Копер (слв. Koper, итал. Capodistria) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Обално-Крашке регије, односно Словеначког приморја. Копар је и управно средиште истоимене општине Копар.

Копер је и главна поморска лука Словеније.

Положај

Град Копар налази се у крајње југозападном делу земље, на невеликом Словеначком приморју. Град је близу италијанске границе и много већег Трста (око 20 km). Од престонице Љубљане Копар је удаљен 103 km.

Природне одлике

Копар се сместио у истоименом малом заливу Јадранског мора. Градско подручје се велим делом налази у малом обалном равном појасу, док се градски обод налази у побрђу, које затвара залив и равницу са истока и југа.

У граду влада средоземна клима.

Историја

Копер се као насеље јавља у доба старе Грчке под називом Aegida. Данашњи назив води порекло од латинског назива Caprea, из времена старог Рима. Значај града нараста током Велике сеобе варвара, када је град постао склониште за тадашње становнике Tergesteа, савременог Трста.

Од 10. века па до 1797. године град је био део Млетачке републике. Током овог доба град је добио италијански карактер, за разлику од словеначког залеђа. Овакво демографско стање одржаће се и после 1797. године када град припада Хабзбуршкој монархији, све до средине 20. века.

1918. године Копар припада Италији, која у следећим годинама разним мерама сузбија јужнословенски утицај у граду и околини. После Другог светског рата град је прво био део Слободне Територије Трста, да би 1954. године припао Југославији и тадашњој републици Словенији.

Становништво

Историјски гледано Копар је насеље са италијанском већином. Почетком 20. века град је имао око 7.500 становника, од чега преко 90% Италијана.

У Копру данас живи 23.726 становника. Од тога Словенци чине 75%, остале народности из бивше Југославије око 20% и Италијани свега 2,2%. И поред малог удела у становништву Копар је данас средиште италијанске мањине у Словенији.

Привреда

Највећи приход има од Луке Копар, која је значајна по претовару за југоисточну Европу.

Град је и важно туристичко и управно средиште. Копар поседује очувано историјско језгро средоземног типа са бројним трговима, црквама и палатама.

Образовање

Као и сваки већи град у држави и Копар има развијену мрежу основних и средњих школа. У граду је скоро основан и Универзитет Приморске.

Спољашње везе

• Званична страница града Копра

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Копар